Bajern i Armani su hit sezone

Najprijatnije iznenađenje sezone je Bajern koji je praktično obezbedio plasman u nokaut fazu.

Nemački klub je godinama unazad uprkos ulaganjima tavorio, a za viši nivo im je izgleda najviše nedostajao trener vrhunskog kvaliteta.

Nisu ga pronašli u bivšem treneru Crvene zvezde Dejanu Radonjiću koga su otpustili još u januaru prošle godine, ali jesu u doskorašnjem strategu Partizana koga su letos angažovali.

Italijanski trener Andrea Trinkijeri brzo je uspeo da ekipi prenese svoje ideje i uklopi je u sistem koji je doneo rezultat na instant bazi.

Nemački tim je sa 18 pobeda i 10 poraza četvrti na tabeli i odavno je lakši odgovor na pitanje da li će proći u Top 8 već ne3go koji su ustvari krajnji dometi ekipe u ovogodišnjoj Evroligi.

Glavna odlika Trinkijerija je što, kao i kad je bio među crno-belima, ne uspeva da maksimum izvuče samo iz pojedinaca, već grupno iz celokupne ekipe.

Boldvin sa 15,4 poena prosečno po meču, Rejnolds (14,3) i Lučić (13,3) jesu predvodnici Bavaraca, ali mora se konstatovati da od početka sezone ceo tim pruža neuporedivo više od onoga što smo gledali ranijih godina.

Među ovosezonska prijatna iznenađenja spada i Armani Milano.

Klub koji je takođe kao Bajern godinama unazad ulagao značajna sredstva, ali im se investicija nikako nije isplaćivala.

Ove sezone kao da su odlučili da naplate sve što su prethodnih propustili.

Zanimljivo je da je i kod njih izgleda najveća boljka, uprkos odličnom igračkom kadru, bila trenerska pozicija.

Etore Mesina je još 2019. godine seo na klupu tima sa severa Italije, ali je izgleda i njemu i ekipi trebalo neko vreme da se slegnu ideje koje je doneo kao četvorostruki osvajač Evrolige, ali i strateg koji je radio i preko „bare“ u NBA ligi.

Bivši igrač Zvezde Kevin Panter pokazao im se kao najbolji letošnji potez pošto je statistički sa 14,3 poena po meču postao lokomotiva ekipe koja je sada među favoritima za odlazak na fajnal-for.

Zenit takođe spada među ovosezonska iznenađenja, mada klub iz Sankt Peterburga još uvek nije obezbedio plasman za Top 8 i u poslednjim mečevima mu sledi „laktanje“ sa Valensijom, Baskonijom i Žalgirisom.

Ruska je ekipa takođe letos dovela prekaljenog trenerskog stručnjaka, Čavija Paskvala koji je svojevremeno čak osam sezona sedeo na klupi Barselone (2008-2016).

Španac je po oceni mnogih iz prosečne ekipe uspeo da izvuče maksimum, a pokazao je još jednom da ima sjajne motivatorske sposobnosti kada su u pitanju veliki mečevi.

Među najveća razočarenja, osim Crvene zvezde, spadaju Olimpijakos i Himki.

Grčki klub ima teoretske šanse, ali u praksi im je Top 8 faza odavno pobegla.

Stručnjaci tvrde je najveći problem s kojim se susreće strateg Jorgos Barcokas krštenica većine igrača koji su odavno zagazili u četvrtu deceniju.

Vasilis Spanulis (39) je svakako najstariji, ali utisak je i da su Jorgos Printezis (36), Čarls Dženkins (32), Kostas Slukas (31) odavno prešli svoj zenit.

Zato i ne čudi da ekipu trenutno nosi Saša Vezenkov (26), koji uz Slukasa i Mekisika ima najbolji učinak.

Himki, koji je zakucan na dno tabele, ujedno je i najveća misterija ovosezonske Evrolige.

U pitanju je tim koji ima najplaćenijeg igrača u takmičenju pošto Aleksej Šved godišnje zarađuje neverovatnih četiri miliona dolara (oko 3,5 miliona evra).

On je sa skoro 20 poena prosečno po meču donekle opravdao svoju platu, ali je izgleda jedan Šved premalo ruskoj ekipi da bi uspela da se „tuče“ sa najjačima u Evroligi.

Sa samo tri trijumfa i čak 24 poraza, Himki deluje kao ekipa koja je zalutala u ovo takmičenje, a ne kao tim koji bi po uloženom novcu trebalo da se prošeta do nokaut faze.