Bajern je pao, ali su problemi u igri Crvene zvezde ostali

U Zvezdi bi barem još neko vreme busanje u grudi trebalo da bude zabranjeno svima, od ekonoma do predsednika. „Petorka“ suvišnih u „sastavu“ Raduljica, Ilić, Adams, Kuzmić i Topić koja se nije „skinula“ za meč sa Bajernom dokaz je kakofonije koja je vladala Malim Kalemegdanom tokom formiranja ekipe.

Da Luka Vildoza nije stigao u poslednji čas i to zahvaljujući konekciji trenera Vlade Jovanovića sa menadžerskom agencijom koja zastupa njegove interese, teško da bi crveno-beli i posle petog kola Evrolige osetili zadovoljstvo zbog trijumfa.

Pobeda je izvojevana na mišiće koji su personifikovani strastvenom podrškom više od sedam hiljada navijača i ispoljenim entuzijazmom samih igrača.

Kada se Luka Mitrivć povredio u ranoj fazi prve četvrtine, napad Zvezde je prodisao prebacivanjem Filipa Petruševa na pet. Ipak, ako se sagleda činjenica da je domaćin u prvih šest minuta ubacio 23 poena, a do kraja meča još samo 55 postaje jasnije u kojoj se meri napadački mučio.

Crveno-beli imaju još mnogo prostora za napredak, bukvalno u svim segmentima igre. Samo načini na koje su prodavali lopte u trećem i naročito u poslednjih minut i po četvrtog kvartala pokazuju stepen neuigranosti, nemanje automatizma i mogućnost da amaterskim greškama Zvezda sama sebe pobedi.

Umesto mirne završnice, na bezbednih plus osam, prvo je Dobrić neshvatljivo podlegao pritisku presinga i udvajanja u ćošku (što je posebna tema), nedugo zatim Bentilu je izbijena lopta kao na basketu, a onda je Vildoza na 20 sekundi pre početka slavlja pomislio da je Nikola Jokić i bez ikakve potrebe je preko čitavog terena uputio nerezonski pas koji je Bajern mogao da dovede u izgledu poziciju da traži tri poena, da kojim slučajem Lazarević nije zakačio loptu (napad bi krenuo sa Zvezdine polovine).

Jeste pomenuti Luka Vildoza zaslužio epitet junaka prvog trijumfa. Uostalom, ubacio je 20 poena, imao šest asistencija, dok je za tri šutirao odličnih 50 odsto (4/8).

Međutim, kao neko ko ima sve kvalitete da postane lider tima, u kratkom roku, morao je da „racionalizuje“ prodate lopte i ne samo da ih svede na podnošljivu meru (četiri izgubljene) već i da izbegava momentume u kojima je direktno rivalu omogućavao lake poene.

Vildoza je nesumnjivo ono što je Zvezdi bilo neophodno; izuzetne tehnike vođenja lopte, sjajne promene ritma i kombinacije brzine i podizanja na šut u brojnim situacijama „izmišljao“ je poene.

Argentinac je i plejmejker koji je u stanju da ubrza igru na otvorenom terenu; ima odličan pas obema rukama iz driblinga, nesebičan je, a pritom i unikatan prilikom prodora, s obzirom na to da u vazduhu ima manir da čeka rivala da padne i da iz elevacije u poslednjem deliću sekunde izbaci loptu.

Neophodan mu je period uigravanja, sticanja takmičarske forme posle čega bi trebao da racionalizuje određene poteze i dobije adekvatnu pomoć saigrača.

Trebalo bi napomenuti i da u poslednjoj deonici, kada se odlučivalo o pobedniku, nije postigao nijedan poen, kao i da u odbrani još uvek nije pohvatao defanzivne principe.

Zvezda će morati drastično da popravi igru u odbrani, naročito u centralnom „piku“. Mnogo je nepoznanica u smislu sposobnosti centara da izvrše pritisak na loptu, odnosno prvi pas, kao i da budu što svrsishodniji u „dropu“.

Da komunikacija nije na adekvantom nivou, videlo se u situacijama kada je Bentil u tri navrata dobijao blokade u leđa u takozvanom „fler-skrinu“ a da ga niko nije upozorio niti izašao na centra koji je išao u blokadu (Zvezda dobila tri trojke iz takvih akcija Bajerna).

Na sreću crveno-belih, Bajern u poslednjoj četvrtini očiglednu  diskomunikaciju u odbrani nije iskažnjavao, s obzirom na to da ništa nije mogao da pogodi sa distance (0/11).

Naročite pohvale zaslužio je Ben Bentil, ne samo zbog dabl-dabla u formi 12 poena i 13 skokova, odnosno uspešnosti od 50 odsto za tri (2/4), već i zbog kreacije sa niskog posta.

Prošlosezonski košarkaš Milana, u dva navrata je sjajnim poprečnim pasovima pronalazio usamljene saigrače na šutu za tri poena, a imao je i divno dodavanje ka Dobriću, kojeg je spojio sa obručem.

Videlo se i kakve bi benefite Zvezda mogla da dobije od oporavljenog Nemanje Nedovića. I prema sopstvenom priznanju posle utakmice, iskusni reprezentativac Srbije još uvek je daleko od takmičarske forme, ali je protiv Bajerna u par sekvenci rasplamsao maštu navijača.

Sa njegovim potpunim oporavkom i uigranim Vildozom, Zvezda bi napokon mogla da postane kompetitivnija u igri na otvorenom terenu.

U meču sa Bajernom na poluvremenu je imala samo dva poena iz kontre, ukupno svega pet, dok je nakon izgubljenih lopti rivala ubacila 16 poena.

Zvezdi je neophodno da ubrza igru, u većem intezitetu gradi protok lopte bitan da bi se na lakši i produktivan način dolazilo do realizacije.