Centar Partizana za Danas o teretu prezimena Koprivica: To mogu da pričaju oni koji ne poznaju košarku

Rezultati Partizana u dosadašnjem toku sezone nisu možda zadovoljavajući, barem sa aspekta navijača crno-belih.

– U ABA ligi je sve bilo dobro dok nismo vezali dva poraza. Mogli smo i bolji učinak da imamo u Evroligi, ali smo četiri – pet utakmica ispustili iz ruku. Pre dve godine kada smo igrali plej-of imali smo samo pobedu više u ovom periodu, tako da ništa nije izgubljeno. Sada slede najvažnije utakmice od čega će zavisiti kakav ćemo učinak imati na kraju – rekao je na početku razgovora za Danas košarkaš Partizana Balša Koprivica.

Ove godine mladi centar dobija više minuta na terenu od trenera Željka Obradovića, pogotovo u Evroligi.

– Borim se za svoju minutažu. Nikada jedan igrač nije zadovoljan i uvek želim više i još nisam ni blizu svog maksimuma. Moram da se dokazujem i samo tako ću se izboriti za bolji status.

Sjajne partije u dresu reprezentacije su svakako bile dobre za podizanje samopouzdanja.

– Sigurno jesu. Kod selektora Svetislava Pešića je totalno drugačija filozofija igre i u napadu i u odbrani. Zahvaljujem se što su pravljene akcije za mene i što sam mogao da osetim malo drugačiji stil. To mi je pomoglo da dobijem na samopozdanju.

Prezime Koprivica ne obavezuje

Prezime Koprivica i ime oca Slaviše je, na papiru, opterećujući faktor za Balšu, pogotovo kod pristalica crno-belih.

– To mogu da pričaju oni koji ne poznaju košarku. Ja sam bio igrač i pre nego što sam došao u Partizan. Moj otac me nije nikada forsirao, niti je želeo da igram košarku. Ja sam hteo sa pet godina da počnem da treniram, a on mi nije dao do sedme. To je bila prvenstveno moja odluka. On je bio svoj igrač, a ja svoj.

Uvek su kritike od roditelja dobrodošle.

– Naravno, i kad igram dobro i kad odigram loše, on uvek ima savet za mene. Zna šta znači igrati u Partizanu, a radio je i sa Željkom. Ipak, nikada me ne guši i ne želi da me preoptereti. Uvek ima neku dobronamernu zamerku i zahvalan sam mu na tome.

Potpuno je nov tim stvorio Partizan ove sezone.

– Sjajno se družimo, držimo se zajedno i sjajna je atmosfera u ekipi.

Rakija i ćevapi su brend Srbije, pa je logično da se to stranim igračima predstavi.

– Ima onih koji jedu meso, ali ima i onih koji ga ne jedu. Prošle godine Kevin Panter i Džejms Naneli nisu hteli da ga okuse, ali ove godine je više onih koji su raspoloženi sa srpske roštilj specijalitete. Što se tiče stranaca, Karlika Džonsa i Dvejna Vašingtona znam od ranije i sa njima sam malo bliži od početka nego sa ostalima.

U potpuno novom timu ima onih koji su pružili više od očekivanog, ali i igrača koji su podbacili.

– Karlik Džons je svakako pokazao najviše u dodadašnjem delu sezone.

Navijači su kritični prema igri, možda i najveće zvezde tima, Brendona Dejvisa.

– To svakako nije pitanje za mene. Ja mogu svoje saigrače samo da branim. Dovedeni su igrači koji moraju da prihvate neku drugu ulogu u timu. Ne mogu svi da budu nosioci. Da je Brendon u nekoj drugoj ekipi bio bi možda drugačiji igrač, isto tako i ja i Karlik bi u drugom timu igrali različito. Svako ima svoju ulogu, da li je neko igra ispod očekivanja to je stvar trenera i kluba da procene.

Za kraj je ostalo najvažnije pitanje može li Partizan do plej-ofa ili barem do plej-ina Evrolige.

– Očekujemo da uđemo u taj plej-of. Ima još dosta da se igra. Idemo korak po korak i nije dobro gledati mnogo unapred, jer nikada ne znaš šta može da se desi. Jasno je da ukoliko tri pobede dele treću ekipu od dvanaeste kako je sve moguće. Sve je blizu, a pritom i jako daleko. Ima još mnogo da se igra, ali imamo potencijal da uradimo nešto dobro – zaključio je Koprivica.