Barselona – od sjaja do očaja

To su bili možda i najznačajniji izbori u istoriji kluba, budući da je finansijska kriza nagrizala katalonskog giganta do te mere da je Barseloni pretio stečaj.

Kada je Laporta ušao u kancelarije fudbalskog kluba na čijem je čelu već bio u periodu od 2003. do 2010. godine, zatekao je ruinirane finansije i dug od 1,5 milijardi evra koji je ostao nakon Đozepa Marije Bartomeua, koji je bio na čelu kluba od 2014. do 2020. godine.

Prvi Laportin potez bio je da pronađe novog sponzora. Izbor je pao na čuveni Spotify te promenu imena stadiona u Spotify Camp Nou za koju će plaćati godišnje katalonskom gigantu 80 miliona evra. Ipak ta cifra je bila samo kap u moru dugova koji su paralisali španskog velikana.

Barselona je na jednoj Skupštini rešila da proda 49 odsto marketinških prava kluba u narednih 25 godina za finansijsku injekciju bez koje joj ne bi bilo spasa. Uz to potpisala je i ugovor o prodaji 10 odsto TV prava američkom investicionom fondu „Siks strit“ u narednih 25 godina i ukupno inkasirala između 400 i 500 miliona evra (između 200 i 300 miliona evra za prodaju dela marketinških prava i 207,5 miliona za TV prava).

I dogovoreno je da Barsa može prodati pomenutom investicionom fondu dodatnih 15 odsto TV prava za 350 miliona evra, ali da će se taj potez povući samo ako klubu zatreba još dodatnog svežeg kapitala.

Ipak, pre samo godinu dana Barselona je prodala pomenutih 15 odsto TV prava američkom investicionom fondu „Siks strit“.

No ni svi ti potezi nisu pomogli da klub u finansijskom smislu ozdravi.

Da nevolja bude veća, klub se ove godine suočio sa slučajem, odnosno bolje rečeno aferom, „Negreira“.

Početkom marta ove godine bila je podignuta optužnica protiv Katalonaca i dvojice bivših predsednika tog kluba Đozepa Bartomeua i Sandra Roselja, da su u periodu od 2001. do 2008. godine podmićivali potpredsednika Sudijske komisije Fudbalske federacije Španije.

Naime, oni se terete da su Hozeu Negreiri uplatili 8,4 miliona evra kako bi zauzvrat delegirao arbitre koji bi u pomenutom periodu delili pravdu u korist Barselone. Iz Barselone su se pravdali kako su plaćali samo za tehničke izveštaje suđenja, ali da nikada nisu pokušali da utiču na njihove odluke na terenu.

Podsećanja radi, afera je otrkivena u februaru ove godine kada su španski novinari došli do izveštaja Poreske Uprave Španije gde su su pronašli čudne finansijske transakcije u periodu od 2016. do 2018. godine kada je Negreiri uplaćeno 1,4 miliona evra. Međutim, još je spornije to što je na privatni račun bivšeg potpredsednika Sudijske komisije uplaćeno još sedam miliona evra od 2001. godine do kraja 2018. godine kada je njegov mandat u Savezu istekao.

Sproveden je postupak protiv Barselone, ali na kraju nije pronađeno dovoljno dokaznog materijala da bi se osumnjičeni i optužili.

Ipak, to je nanelo nepopravljivu štetu imidžu kluba.

Danas se Barselona suočava sa novim-starim problemima finansijske prirode.

Klub je i dalje interesantan velikom broju fudbalera, ali ih jednostavno ne može dovesti jer nema dovoljno finansijskih sredstava za to.

Ovoga leta je Barselona dovela Injiga Martineza iz Bilbaa i Ilkaja Gundogana iz Mančester sitija, obojicu kao slobodne igrače.

Jedino je kupila mladog i talentovanog napadača Vitora Rokea iz Atletiko Paranensea u transferu vrednom 74 miliona evra, a popularni „Tigrinjo“ je potpisao šestogodišnji ugovor sa katalonskim gigantom.

Inače, on se i prošlog leta dovodio u vezu sa Barselonom, ali klub nije imao da izdvoji 47 miliona evra za transfer.

U međuvremenu Roke je nastavio da blista u brazilskom šampionatu, cena na tržistu mu je dodatno porasla i Barsa je na kraju morala da plati daleko više kako bi ga imala u svojim redovima.

A kako je tek treneru Ćaviju, to se ne može ni naslutiti.

Iako je prošle sezone osvojio titulu u Primeri, ovo je već drugo leto da klub ne može da mu dovede željena pojačanja.

Pre godinu dana je bio izuzetno zainteresovan za beka Selte Havi Galana, ali Blaugrana nije imala 17 miliona za transfer koliko je tražio klub iz Viga.

Zato je na samom početku ovog letnjeg prelaznog roka reagovao trener „Jorgandžija“ Čolo Simeone i doveo ga u Atletiko za svega pet miliona evra.

Plej Mančester sitija Bernando Silva je druga Ćavijeva velika želja i za njegovu „slobodu“ aktuelni evropski šampion traži 75 miliona evra.

Jasno je da je to ogromna svota novca za Barsu, pa se sve češće spominje da će portugalski „čarobnjak sa loptom“ karijeru nastaviti u Saudijskoj Arabiji.

Treća Ćavijeva želja je zadnji vezni Real Sosijedada Martin Zubimendi, ali za njega Baskijci traže 80 miliona evra.

Nema dileme da će reprezentativac Španije uskoro promeniti sredinu, samo je pitanje da li Sosijedad može da sačeka još godinu dana sa njegovom prodajom.

U tom slučaju Barselona bi uspela da skupi dovoljno novca kako bi ga dovela kroz 12 meseci.

U tome staje cela muka Barselona: prezaduženi gigant koji skuplja paru po paru ne bi li doveo jednog kvalitetnog fudbalera u letnjem prelaznom roku.

Nekada je ta ista Barselona potpisivala samo u julu po nekoliko zvučnih pojačanja, ali sada su se vremena promenila.

Doduše, mora se priznati da je prošlog leta Barselona dovela nekoliko vrhunskih igrača i da je upravo taj posao doveo ruinirane finansije do tačke pucanja.

Robert Levandovski je stigao iz Bajerna za 50 miliona evra, ali kako pišu katalonski mediji problematična je njegova godišnja plata od 18 miliona evra koja poprilično opterećuje klupsku kasu.

On je potpisao četvorogodišnji ugovor, pa već ima nekih nagoveštaja da bi ga Laporta rado prodao nekom klubu iz Saudijske Arabije, ali interesenata za njega još uvek nema.

Za Levandovskim je stigao i Rafinja iz Lidsa za 58 miliona evra, a za njega se već uveliko piše da su mu vrata kluba širom otvorena ako stigne unosna ponuda iz Zalivskih zemalja.

Pre njih je u klub stigao krilni napadač Mančester sitija Feran Tores za 55 miliona evra, a čini se da u klubu i njemu žele da vide leđa, ali i da na potencijalnom transferu zarade.

Posebno je sramotno bilo teranje iz kluba Frenkija de Jonga prošlog leta.

Za njega je bio zainteresovan Junajted, pa se na to gledalo kao na sjajnu priliku da Barselona zaradi poveću svoju novca.

Pominjala se i cifra od 90 miliona evra na koju su pristali „Crveni đavoli“, ali igrač jednostvno nije hteo da napusti voljeni klub.

Bilo mu je prećeno odstranjivanjem iz prvog tima, Laporta je iz čiste nemoći bio posebno grub prema njemu, ali je čitavu situaciju izgladio Ćavi i de Jong je imao možda i ključnu ulogu u osvajanju titule u La Ligi prošle sezone.

U smiraj prethodnog letnjeg prelaznog roka doveden je za svega pet miliona evra talentovani tinejdžer Pablo Tore iz Rasing Santandera.

On međutim odlukom trenera nije dobio priliku prošle sezone u prvom timu Katalonaca, a sada je blizu Đirone, čini se ipak kao samo pozajmljeni igrač.

A u drugom pravcu će po svemu sudeći Oriol Romeu, poprilično istrošeni veznjak u četvrtoj deceniji svog života koji je karijeru gradio u Sautemptonu, pa mnogima nije jasno zbog čega su se čelnici Blaugrane odlučili na baš taj potez.

Fudbaleri koji su prošlog leta stigli bez obeštećenja (Andres Kristensen i Frank Kesi) su se dobro pokazali, mada se čini da bi uskoro mogli biti stavljeni na transfer listu kako bi klub na njima nešto zaradio.

U tim su se vratili igrači sa pozajmica Seržinjo Dest i Niko Gonzales.

I dok Niko ima budućnost u timu (uz obaveznu pozajmicu naredne sezone), Dest je nema i čelnici kluba su radi da ga prodaju ako bude interesenata za njega.

Ovoga leta je u klub mogao da se vrati i Lionel Mesi, ali je odabrao Inter iz Majamija istakavši da bi u tom slučaju klub morao da prodaje igrače i smanjuje plate, a to nikada ne bi podržao niti bi želeo da se zbog njega takve stvari drugim fudbalerima dogode.

Uz to je trebao da sklapa dogovor o povratku u voljeni klub sa čovekom koji ga je dve godine ranije beskrupulozno oterao iz istog tvrdeći da Barselona nema novca za produžetak saradnje.

Sezona u Primeri počinje za manje od mesec dana, a klub se nalazi u popriličnom rasulu.

Stanje finansija je katastrofalno, a ni igrački kadar nije adekvatan željama koje ima pre svih Laporte u narednoj sezoni, a to je Liga šampiona.

Jasno je da Ćavi ima viziju kako bi Barselona trebalo da izgleda, ali nedostaje podrška iz vrha trofejnog kluba koja bi njegove želje mogla da pretvori u stvarnost.

Do tad mu ne preostaje ništa drugo nego da gleda druge klubove kako kupuju igrače koje je on još odavno želeo u Barsi.

Ćavi je živa legenda Barselone i on je znao u šta se upušta kada je sedao na užarenu klupu katalonskog giganta.

On neće ustuknuti ni pobeći, jer kad bi to uradio, pobegao bi od samog sebe.

Navijači ga obožavaju, a španski mediji poštuju.

On je definitivno sadašnjost i budućnost ovog kluba i tu se ništa u dogledno vreme neće promeniti što je verovatno i najbolja vest ovog leta za sve ljubitelje Barse.