Barselona i Real se takmiče u kiksevima: Zbog čega je La Liga tako posebna i zašto je važan 20. oktobar?

Zapravo, ako bismo bili baš pravi detaljisti, onda bismo morali da odemo „duboko“ u prošlost, u 10. kolo ove sezone koje je igrano od 19. do 21. oktobra i da pronađemo trijumfe velikana španskog fudbala u istom vikendu.

Od tada, najveći klubovi na Pirinejima kao da se nadmeću u kiksevima, a u tome prednjače Real i Barselona.

Ovaj fenomen sada već ozbiljno intrigira špansku javnost i ponešto govori o tendencijama u španskom fudbalu.

A one su da više nema ogromne podele na velike i male, već možda na bogatije i siromašnije klubove, ali kako fudbal ne igraju evropske novčanice, već sami fudbaleri, tako ni budžeti klubova ne osvajaju unapred tri boda. Takođe, više nema straha od strane timova koji se nalaze u donjoj polovini tabele od onih najzvučnijih timova lige.

Sa druge strane iskristalisala se grupa timova (Betis, Viljareal, Atletik Bilbao, Real Sosijedad) koja iz sezone u sezonu „lovi“ plasman u evropska takmičenja i koja je sve kvalitetnija i kvalitetnija, pa im susret sa moćnim triom La Lige više ne predstavlja veliki problem, već za njih to biva pravi izazov.

Iz toga proizilazi da gledamo možda i najinteresantniju sezonu u La Ligi u ovom veku i ubedljivo najzanimljiviju, pa i najkvalitetniju ligu na svetu.

Od svih „liga petice“ samo se u Primeri tri prvoplasirane ekipe nalaze u svega dva boda i teško je praktično na polovini sezone predvideti ko bi kao šampion mogao da prođe kroz cilj na samom kraju maja naredne godine.

Barselona u slobodnom padu

Barselona je imala perfektan početak sezone, a onda je usledio potpuni raspad tima.

U prvih 12 kola izabranici Hansija Flika su osvojili 33 od 36 bodova, a u narednih šest kola tek 5 od potencijalnih 18 bodova.

Dubiozu u kojoj se nalazi katalonski gigant dodatno je „pogurao“ Leganes koji je u nedelju u okviru 17. kola odneo čitav „plen“ sa „Olimpijskog stadiona“ u Barseloni.

„Davljenik“ je napravio potpuno iznenađenje savladavši minimalnim rezultatom (0:1) pretendenta na titulu i ostavivši zvezde Barselone sa brojnim pitanjima na koja niko nema odgovora.

Leganes je ovim trijumfom došao do 18. boda i izašao iz opasne zone, a u borbi za opstanak će mu ova pobeda itekako značiti.

Nije ovo prvi put Barseloni da gubi od „fenjeraša“ u ovoj sezoni, pre dve nedelje su izgubili na svom stadionu od Las Palmasa (1:2) na proslavi 125. rođendana kluba i tako umanjili sopstvene šanse za titulom.

Sa druge strane taj trijumf je ekipi sa Kanara došao kao injekcija samopouzdanja nakon koje su vezali još dve utakmice bez poraza (pobeda protiv Valjadolida i remi u gostima protiv Sosijedada) i na korak su od perfektnog meseca koji bi im na kraju sezone mogao omogućiti i opstanak.

Katalonski mediji Sport i Mundo Deportivo su bili posebno oštri prema igračima Blaugrane nakon najnovijeg kiksa.

Ističu da Levandovski ne liči na onog ubojitog napadača sa početka sezone, a da ekipa prepuna zvezda previše zavisi od Lamina Jamala.

Zapravo, početak rezultatske krize Barselone se poklapa sa povredom Jamala u četvrtom kolu prve faze Lige šampiona protiv Crvene zvezde u Beogradu.

Ipak, to ne bi smelo da bude opravdanje za Hansija Flika.

Istina je da je tim suočen sa povredama nekih fudbalera duži vremenski period (Bernal, Mark Andre Ter Štegen, Ronald Arauho, Andreas Kristensen), ali ni to ne može da bude opravdanje za ekipu koja na tržištu vredi blizu milijardu evra.

Postoji nekoliko razloga za ovakav pad forme, a isti su vezani uglavnom za nemačkog stručnjaka na klupi katalonskog giganta.

Pre svega njegova tvrdoglavost, pa potoom i relativno slaba rotacija u ekipi.

Kada je išlo sve perfektno, malo je manjao, teret trenutnog uspeha su podnosili uglavnom jedni te isti igrači, a tek je u finišu utakmica pružao šansu rezervistima.

Otuda dolazimo do logičnog obrazloženja koje glasi: zamor materijala, odnosno umor glavnih igrača ekipe.

Kada se na sve frontove na kojima igraju dodaju još i reprezentativne akcije kojih je ove jeseni bilo u izobilju, jasno je zašto su glavne zvezde ekipe počele da pokazuju znake umora.

Intezitet igre nije na onom nivou kao sa početka sezone, a čini se da je igra Barse bar donekle pročitana u domaćem šampionatu.

Za razliku od uvodnih kola šampionata sada jako malo kreacije i asistencija dolazi iz veznog reda, već se cela ekipa oslanja na Jamala.

To „čitaju“ bez problema i protivnici, udvajaju ga, a ponekad i grubo startuju baš kao u poslednjem meču, kada je zaradio povredu skočnog zgloba zbog koje će pauzirati između tri i četiri nedelje, kako pišu katalonski mediji.

To će značiti nove probleme u igri ovog giganta, a posebno je ovo loša vest uoči derbija 18. kola u kome se sastaju sa Atletiko Madridom (subota 21 čas).

Sa druge strane, Barselona je u sezonu ušla sa jednom „klasičnom devetkom“, Robertom Levandovskim i sada se to pokazuje kao velika greška.

Vremešni napadač nije budućnost kluba, a teško da sam može da iznese kompletnu sezonu na identičnom nivou na tako važnoj poziciji u timu.

Njegova zamena Pau Viktor nije u rangu renomea kluba poput Barselone, pa povremeno Feran Tores ulazi na poziciju špica i „gasi vatru“ kada god to može.

Atletiko Madrid u usponu forme

Sa druge strane „medalje“ se nalazi Atletiko Madrid. Četa Čolo Simeonea izgleda kao prava kaznena ekspedicija i čini se da je to tim koji „ima i glavu i rep“ i gde se zna šta ko radi na terenu.

Iskusni stručnjak je pronašao izvrstan balans u ekipi i sada je to tim koji je jako teško pobediti.

Čak i kada im ne ide, kao u prošlom kolu protiv Hetafea, oni pronađu način da trijumfuju (1:0).

Klemon Lengle, koji je ovog leta stigao na pozajmicu u ekipu upravo iz Barselone, ustalio se u prvoj postavi i sa Hose Marijom Himenezom čini štoperski tandem.

To znači da je reprezentativac Španije Robin Le Norman istisnut iz prve postave, ali od kada je Čolo Simeone napravio tu rokadu „jorgandžije“ deluju sigurnije na samom terenu.

Havi Galan igra kao preporođen po levoj strani, dok je na desnoj svoje mesto pronašao vezista ekipe Markos Ljorente.

Konor Galager, Pablo Barios i Rodrigo de Paul „drže“ sredinu terena, a u četvorci u vezi im pomaže Đulijano Simeone koji je po vokaciji napadač, ali ga je otac i trener ovog tima Dijego Simeone „spustio“ u vezni red i to pored desne aut-linije kako bi svojim brzim prodorima mogao da ugrožava protivničke odbrane.

U napadu se ističu tri imena, Antoan Grizman, Aleksandar Serlot i Hulijan Alvarez.

Prvi igra u životnoj formi i bez njega se ne može zamisliti startna postava „jorgandžija“, a sa njim u paru se uglavnom nalazi fantastični Alvarez.

Kada im ne ide, sa klupe kao „džoker“ ulazi pravi gorostas, Serlot, koji udarcima glavom postiže golove.

Upravo je po ovom scenariju Atletiko došao do trijumfa protiv Hetafea, a stadion „Vanda Metropolitano“ je slavio Norvežanina do duboko u noć.

Ima Simeone još mnogo „džokera“ na klupi svog tima. Pre svega su to Samjuel Lino i Anhel Korea.

Brzonogi Brazilac Lino se uglavnom nalazi pored leve aut-linije i svojim prodorima i centaršutevima pokušava da stvori prilike za svoje napadače, a Korea je fantastičan plejmejker koji se najbolje snalazi između dve linije tima, veze i napada i jednim potezom je sposoban da „podvali“ loptu u prazan prostor svojim napadačima, a ovi da utrče u isti i izglednu šansu pretvore u pogodak.

Postoji još fudbalera na koje Simeone ozbiljno računa kao što su kapiten Koke, te štoper Le Norman, te brzonogi bek Nahuel Molina.

Podatak da Atletiko ima najbolju odbranu u ligi ne treba nikoga da začudi, a informacija da su Simeonovi izabranici primili samo 11 golova u 17 kola La Lige bi trebalo da uplaši Barselonu uoči susreta ove dve ekipe u Barseloni u derbiju 18. kola šampionata.

Madriđani su u seriji od 11 uzastopnih pobeda u svim takmičenjima, a od toga imaju šest uzastopnih trijumfa u La Ligi i u sjajnom raspoloženju putuju u katalonsku prestonicu na megdan ljutom rivalu.

Real Madrid – od sjaja do očaja i obrnuto

Njihov gradski rival, Real Madrid, igra poprilično promenljivo i neubedljivo. Četa Karla Anćelotija igra baš po sistemu toplo-hladno i navijači „kraljevskog“ kluba nikada ne znaju kakav rezultat mogu da očekuju od svojih miljenika.

Poslednji kiks „galaktikosa“ dogodio se u vikendu za nama kada su na gostovanju Rajo Valjekanu odigrali nerešeno – 3:3.

Istina je da su četu Karla Anćelotija „načele“ povrede, ali ne u toj meri da mogu da budu opravdanje za bledunjave partije.

U prvom delu sezone je nedostajao učinak Džuda Belingema u završnoj trećini terena.

Sada ga ima, ali izostaju golovi pre svega Rodriga i Vinisijusa, dok se Mbape „budi“ i počinje da liči na onog napadača koga svi znaju. Međutim, Francuz nije bio u timu u malom gradskom derbiju protiv Rajo Valjekana.

U veznom redu ima dosta problema, Fede Valverde je preuzeo ulogu Tonija Krosa, ali mu ista baš i ne leži, dok su godine ograničavajući faktor za Luku Modrića.

Zbog povreda u odbrani, Orelijan Čuameni je prekomandovan u poslednju liniju tima, a i Eduardo Kamavinga je bio van terena nekoliko nedelja iz istog razloga.

Zato su značajnije mesto u timu dobili mladi Arda Guler i pomalo zaboravljeni Dani Sebaljos, pa su i rezultati Reala upravo takvi – „šarenoliki“.