Nije prvi put Amerikancima da naturalizuju košarkaše za reprezentaciju, ali je poslednji primer Džoela Embida rasplamsao strasti u Francuskoj.
Uprkos tome što su košarkaška velesila, Amerikanci ne prezaju od toga da pokupe ono što žele sa internacionalnog menija, pogotovo kada je reč o centrima. Za Olimpijske igre u Atlanti 1996. godine omogućili su Hakimu Olejdžuvonu da kao Nigerijac zaigra za Sjedinjene Američke Države.
Centar Hjustona u to vreme bio je jedan od najboljih košarkaša na svetu i poprilično je doprineo osvajanju olimpijskog zlata za Ameriku.
Gotovo tri decenije kasnije, Amerikanci su posegnuli za sličnim rešenjem. Džoel Embid je dugo bio želja Francuske, koja je nameravala da dobijanjem pasoša rođeni Kamerunac zaigra za trikolore na Olimpijskim igrama u Parizu naredne godine.
Dugo su u Francuskoj obigravali oko centra Filadelfije Seventisiksersa, aktuelnog NBA MVP. Prvobitno je i sam Embid bio raspoložen da zaigra za državu u kojoj mu žive rođaci po maminoj strani, iako nikada nije živeo u Francuskoj, međutim, u međuvremenu se u akciju uključila i Amerika.
Shvativši da gube trku, u Francuskoj su Kameruncu postavili ultimatum da se po tom pitanju izjasni do sredine oktobra. Vođen željom ne samo da zaigra na Olimpijadi, već i osvoji zlatnu medalju, Embid je izabrao najlakše i najbezbolnije rešenje prihvativši poziv Sjedinjenih Američkih Država.
Ovu odluku obrazložio je i time da je njegovo dete rođeno u Americi. Naravno, u Francuskoj su se osetili pogođeni i na jedan način izdanim.
Nikolas Batum, višegodišnji NBA igrač, javno je prokomentarisao potez Embida, kao neko ko je sa centrom Filadelfije direktno i razgovarao u vezi sa tim da nastupa za Francusku.
– Nisam uopšte iznenađen, niti ljut jer kao košarkaški navijač mogu samo da budem jako uzbuđen zbog onoga što Amerikanci spremaju, a to je tim nalik onom iz 1992. ili 2008. godine. Takve stvari ne viđate često. Zato sam kao navijač jako uzbuđen – izjavio je Batum, produživši komentar kao neko ko će sada biti naspram Embida na reprezentativnom takmičenju u Parizu.
– Opet, kao protivnik, nije mi se svideo ovaj potez. Već imaš toliko igrača u opticaju, da li ti je baš bio potreban i Embid.
Prokomentarisao je košarkaš LA Klipersa i kontakte koje je imao sa Embidom.
– Nisam ga mnogo ubeđivao, jer je on došao kod nas i tražio državljanstvo. Kada sam čuo da želi francuske papire, naravno da smo razgovarali (o mogućnosti da igra za reprezentaciju). Bio sam jako srećan i želeo sam da ga dočekam u timu raširenih ruku, ali onda je on doneo najbolju odluku za njega.
Trideset petogodišnji košarkaš ističe i da bi verovatno postupio na sličan način da je kojim slučajem bio na Embidovom mestu.
– Nema sumnje da bih verovatno povukao njegov potez. Kada vidite koga će sve Amerikanci da dovedu u Pariz i da im navodno fali centar, jasno je bilo da će Embid izabrati njih i biti deo savršene petorke. Amerikanci su dobili jednog od, ako ne i najboljeg centra na svetu. Zato i smatram da je Embidova odluka fer.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.