Belgija slavi napad, Urugvaj i Brazil odbranu

Branilac titule Nemačka otpala je još u takmičenju po grupama, prve tri utakmice bile su kobne i za osvajača poslednjeg Azijskog kupa nacija (Australiju), a u osmini finala su im se još pridružili aktuelni evropski šampion (Portugal), velesile Argentina i Španija, ugledne selekcije poput Meksika i Kolumbije, što još više daje na težini neuspehu u kvalifikacijama Italije i Holandije, odnosno afričkog prvaka Kameruna.

Čast starih velesila ostali su da brane petostruki prvak sveta Brazil, plus tandem sa Starog kontinenta – Francuska (bez premca 1998), Engleska (1966) – a uz bok su im tri vrlo jake ekipe drugog reda (Belgija, Urugvaj, Hrvatska), te dva poprilična iznenađenja Švedska i Rusija. I posle svih šokantnih rezultata i plasmana od 14. juna ni za jednog četvrfinalistu ne može se reći da nema nikakve šanse da se uđe u Top 4. Statistički odnos snaga samo potvrđuje tvrdnje o potencijalnoj neizvesnosti duela Urugvaj – Francuska (petak), Brazil – Belgija (iste večeri), Švedska – Engleska (subota) i Rusija – Hrvatska (u večernjem terminu), jer brojke pokazuju da svaki od timova ima i s kime i s čime u najvažnijih 90 minuta.

Na primer, Belgija je najubojitija sa 12 golova, što je tri više od Engleske i Rusije, a čak duplo bolji učinak od Švedske. „Crveni đavoli“ imaju i najviši procenat iskorišćenih šuteva, ne računajući blokirane (52,63), u čemu su malo ispred Brazila (51,67), a daleko od Hrvatske (34,88), međutim sigurno njihovim navijačima nije pravo kada zavire u kolonu „promašeni ziceri“, gde ubedljivo vode sa 11 takvih grešaka, naspram Rusa (0). Zato su „karioke“ prve u broju šuteva u okvir gola (31 od 77), dok začelje u ovoj koloni drže „baćuške“ (svega 12 od 35). Ono što bi trebalo da zabrine Hrvate je stepen iskorišćenosti ukupnog broja šansi njihovog rivala Rusije, jer njeni igrači često materijalizuju svoje retke udarce (34,62), što je tri puta bolji skor od najgoreg na ovom planu – Brazila (11,67).

Primljeni pogoci, pak, prave potpuno drugačiji poredak. Urugvaj i Brazil su samo jednom kapitulirali, Švedska i Hrvatska tik više (2), Belgija, Engleska i Francuska duplo češće, dok je domaćin SP u pet navrata vraćan na centar. Zanimljiv je i pregled napravljenih prekršaja: Rusija 70, Francuska 58, Hrvatska 58, Belgija 56, Švedska 55, Urugvaj 46, Engleska 45, Brazil 33, kao i pretrpljenih faulova: Engleska 61, Francuska 59, Brazil 58, Švedska 57, Hrvatska 57, Urugvaj 54, Belgija 50, Rusija 41. Englezi, recimo, prednjače u dobijenim duelima (55,19), dok se na suprotnom kraju istog „štapa“ nalazi Švedska (50,36). Naravno, u driblinzima nema ravnih Brazilcima, jer im je prošlo 65 od 113 izvedenih finti, tj daleko više nego najmanje kreativnim u tom smislu – Šveđanima (25/43). Ne čudi ni podatak da su Titeovi izabranici najtačniji u dodavanjima – 2263 (87,72 odsto), da su im najbliži Engleska 2173 (86,56) i Belgija 2155 (85,85), a Rusija 1414 (72,7) i Švedska 1184 (71,88) najmanje precizne u primopredaji lopte.

Što sve skupa može puno toga da otkrije o stilu, taktici, vrlinama i manama svakoga od preteklih kandidata za bogatu novčanu nagradu Međunarodne fudbalske federacije, a opet ne mora ništa da znači, jer čak i na ovom nivou takmičenja pobednika često umeju da odluče nepredvidivi detalji.

„Vatreni“ najčešće „žute“

Hrvatski fudbaleri skupili su više žutih kartona od kolega iz ostalih sedam reprezentacija – 8. Prate ih Francuzi i Šveđani, s po šest javnih opomena, Rusi, Belgijanci i Brazilci imaju po jednu manje, Englezi 4, dok su Urugvajci prvi u fer-pleju, sa samo jednim „požutelim“ igračem.

Akinfejev najuposleniji golman

Junak domaćinovog plasmana u drugi eliminacioni krug Igor Akinfejev najuposleniji je golman među preostalih osam, sa 13 odbrana i solidnim procentom uspešnosti (72,22 odsto). Urugvajac Fernando Muslera ima tri odbrane manje, ali je za sada nenadmašan u prosečnom broju zaustavljenih šuteva (90,91). Iza njih su Šveđanin Robin Olsen 11 (84,62), Belgijanac Tibo Kurtoa 9 (66,67) i Hrvat Danijel Subašić 8 (87,5).

Nejmar ispred ostalih

Nejmar da Silva Santos Žunior ili izaziva divljenje ili provocira gađenje, ali šta god mislili o najskuplje plaćenom fudbaleru sveta svih vremena ne možete da ne poštujete njegov učinak na ovom Mundijalu. Brazilac je prvi u: udarcima u okvir gola (12 od ukupno 23), stvorenim šansama za druge (16), tačnim dodavanjima (25,32), uspelim driblinzima (19 od 40), pretrpljenim faulovima (23) i ofsajdima (5). Na listi strelaca je u velikoj grupi igrača koji dele četvrtu poziciju, s po dva gola, odnosno tri puta manje od vodećeg Engleza Herija Kejna.

Dvojac bez penala

Na Mundijalu u najvećoj zemlji sveta penali padaju kao kiša, što u regularnom delu utakmica što posle produžetaka. Urugvaj i Brazil nisu još bili te (ne) sreće da se okušaju u izvođenju jedanaesteraca, za razliku od ostalih četvrtfinalista: Engleska 3 (3), Francuska 2 (2), Švedska 2 (2), Hrvatska 2 (1), Rusija 1 (1), Belgija 1 (1). Ova statistika se odnosi na najstrože kazne dosuđene u igri.