Belgijska priča

Nedostatak fudbalske pokvarenosti i bezobrazluka? Nedostatak iskustva u ovako takmičarskim utakmicama u kojima ne treba da igraš već da pobediš? Da, sve zajedno.

Ponovno neosvajanje trofeja. Ponovo.

Postavlja se pitanje da li će belgijska fudbalska reprezentacija ikad uspeti da osvoji nešto? Zemlja koja nikad do sad nije uspela da sakupi toliko talenta i kvaliteta u isto vreme.

Zemlja koja je iz pepela napravila odličan proces formacije igrača u poslednjih 15 godina, formirala sve selekcije, ozdravila domaće prvenstvo, ima jaku i respektabilnu ligu, odličnu trenersku organizaciju i sindikat igrača, višemilionske transfere koji doprinose pravilnom radu klubova, infrastrukturu na vrhunskom nivou.

Najboljeg igrača engleske premijer lige. Najboljeg igrača italijanske serije A. Najboljeg golmana španske primere. Da ne nabrajamo hvalospeve.

To je zemlja i fudbalska reprezentacija koja je mnogo toga sjajnog uradila, ali za sada ostajemo samo u salvama komplimenata.

Ostaje utisak da Belgija nije izvukla maksimum iz trenutne situacije, nije pokazala sve što može. Možda utakmica protiv Italije nije bila festival golova i lepih poteza, ali je bila prikaz dve vrhunske ekipe koje igraju fantastičan i moderan fudbal sa puno intenziteta.

Dva italijanska gola oslikana top kvalitetom i jedan belgijski koji uliva nadu za drugo poluvreme koje nije imalo ni minutu opuštenosti.

Belgija, okrnjena neigranjem povređenog Azara i rovitog De Brujnea, nije našla odgovor za visok tempo, energiju i entuzijazam Italijana. Na kraju, Italija ide dalje.

Mančini je konačno dočekao slatku osvetu protiv Martineza za izgubljeno finale FA Kupa iz 2013. (Mančester Siti – Vigan). Sa pravom moramo da kažemo da su Azuri sad jedni od glavnih favorita za osvajanje trofeja. Moraće da prođu Španiju koja do sad nije bila toliko ubedljiva.

Ovih dana se u Belgiji na svakom ćošku čuje pitanje „Da li je ovo bila poslednja šansa za ovu zlatnu belgijsku generaciju?“ Istina je da ova selekcija ima pregršt vrhunskih igrača.

U Rusiji su bili treći, osvojili bronzu.

Sad nisu stigli ni do polufinala. Poslednja odbrambena linija (Vermalen, Vertongen, Alderveld) ima prosečnu starost 33 godine. Samo dva igrača koja su startovala protiv Italije su bili mlađi od 28 godina.

Nameću se nova pitanja. Sledeće svetsko prvenstvo je za 18 meseci.

Možda treba probati još jednom. Da li će Martinez i dalje biti na kormilu reprezentacije?

Odmah nakon ispadanja je izjavio da je u tom momentu previše razočaran i emotivan da bi mogao da daje bilo kakve odgovore na takva pitanja.

Naravno, treba prespavati. Kritičari, prespavajte i vi. Sutra je novi dan, trezvena glava bolje rezonuje i razmišlja.

Evidentno je da nema haosa, panike, ludila neartikulisanih ljudi koji sebe nazivaju navijačima, pritiska medija koji su takođe priznali da je Italija u ovom trenutku bila prevelik zalogaj. Zubi su polomljeni, poseta zubaru je poželjna. Mora da se popravi i vrati osmeh na lice.

Posao se nastavlja.

Postoji plan, proces koji će da se poštuje, ciljevi koji se postavljaju i pokušavaju ispuniti. Novi izazovi su pred nama. Da probamo još jednom. Još jedan veliki turnir.

Ili što bi kod nas u Srbiji rekli, u sitne sate kad ostane odabrano društvo u kafani, „Majstore, daj još po jednu pa da se razilazimo“.

Autor je fudbalski trener