Vodoinstalater koji je od prvog trijumfa u Evropi kupio kravu: Ko je Gilbert Čumba, pobednik Beogradskog maratona?

Samo su dva atletičara, obojica njegovi zemljaci, brže prešli 42.195 metara na stazi s obe strane Save.

Jafet Kosgei je 2006. sa 2:10.54 postavio novi rekord Beogradskog maratona, i dan-danas važeći, a drugo mesto je zauzeo Kikumu Festus Kioko sa 2:11.30.

Skoro 40 kilometara Čumba je imao bolje prolazno vreme od njih, ali mu je u završnici opao tempo.

Prošavši kroz cilj, stropoštao se od iznurenosti. Lekari angažovani za maraton stavili su ga u nosila, olakšavajući mu tako da povrati snagu.

Kasno u svet trčanja

Čumba ne pripada kremu svetskog maratona. Napor učinjen u Beogradu u njegovom poznom takmičarskom dobu (rođen 6. jula 1986) govori, međutim, da je istrajni predstavnik kenijskog maratonskog korpusa.

U pregledu njegovih rezultata na sajtu Svetske atletike (ranije Međunarodna amaterska atletska federacija – IAAF) vidi se da je trčanje otkrio kasno. Ogledanja u maratonu u Evropi počeo je 2017. u Veneciji. I sva potonja iskušenja su mu bila na Apeninima.

Najbolje vreme je postigao u Sijeni u aprilu 2021, a s tih 2:10.16 pripalo mu je tek 27. mesto.

Pobeda u Beogradu mu je drugo najbolje dostignuće što se tiče vremena.

U finišu prošle sezone, u razmaku od šest oktobarskih dana, trijumfovao je i u Padovi (2:13.49) i u Akvileji (2:13.38).

Najlepša sećanja vežu ga za Trevizo, gde je bio dvostruki uzastopni pobednik – prvo 2018. a potom i godinu dana kasnije.

Maratonac je postao zahvaljujući Maksu Montefonteu i Niku Panevisu, atletskim trenerima za trčanje koji su osnovali klub u Rimu s ciljem da kroz obuku na osnovu analitičkih zapažanja o karakteristikama i mogućnostima svojih polaznika unapređuju njihov razvoj.

Hranitelj sestre i sedmoro braće

Čumbu su pronašli na preporuku Kenijca Gilberta Kive, pobednika Frankfurtskog i Bečkog maratona 2009, koji je godinu dana stariji od njega i dobri su prijatelji.

Dok se nije posvetio svom kasno otkrivenom talentu, Čumba je u domovini radio kao vodoinstalater, kako bi prehranio porodicu.

Teške životne okolnosti su ga primorale da napusti studije i da sa ocem stolarom doprinosi opstanku doma u kojem je imao još sedmoro braće i sestru.

Od 2010. do 2014. trčao je samo da bi održao kondiciju, prateći programe treninga vrhunskih dugoprugaša, ali za više od toga nije imao ni uslova ni para.

Montefonte i Panevis su ga zatim uključili u program rada svog saradnika u Keniji. Dejvid Oloisa ga je doveo na atletski stadion škole Sveti Patrik u Itenu, koja je iznedrila mnoge čuvene kenijske šampione na dugim stazama, među kojima je bilo i osvajača olimpijskih zlatnih medalja.

Da će od novog pulena biti nešto, pokazao je u svom prvom međunarodnom izazovu. Trijumfovao je na maratonu u Ruandi.

Kada je prvi put pobedio u Trevizu, i Čumbi su, bar malo, potekli med i mleko.

Od novčane nagrade je kupio kravu muzaru za svoju malu ekonomiju u porodičnoj kući u kenijskoj varoši Kiptenden. Nazvao ju je upravo po imenu italijanskog grada u kojem se videlo da ima ne samo zlatne ruke nego i zlatne noge.

Oženjen je i ima dvoje dece.