Bez adrenalina i euforije

Iako se možda očekivala euforija navijača zbog toga, pandemija je učinila da je u velikoj meri nestalo žara kod ljudi, makar kad je reprezentativni fudbal u pitanju.

Kao da su ljudi koji vole fudbal za ovo vreme izgubili naviku da odlaze na stadione, sve što se izdešavalo povećalo je broj navijača iz fotelje i navala na EURO ne bi bila kao pre i da je prisustvo publike neograničeno.

Druga bitna karakteristika je da će i kvalitet biti na nivou manjem od očekivanog.

Nedostajaće mnogi igraći zbog povreda, zbog iscrpljenosti, a veliki broj njih zbog ogromnog broja utakmica u vanrednim okolnostima zbog zaraze, testiranja, otežanih putovanja biti na nižem nivou fizičke spreme. Veliko je pitanje za sve selektore kako dozirati opterećenje i uspeti da se poštede igrači i sačuvaju da daju maksimum koji trenutno mogu.

Zbog svega toga će lepote fudbala biti manje, nadmudrivanja i kalkulisanja mnogo više.

Zbog svega toga mislim da bi ovo moglo biti takmičenje sa mnogo iznenađenja, da neko od velikih favorita čak ne prođe grupu, kao što se dešavalo i Nemcima i Francuzima, da neka selekcija kojoj se ne daju nikakve šanse ode dalje nego što po kvalitetu igrača zaslužuje.

Baš zato što su oni najbolji i najkvalitetniji, i najviše umorni i najviše roviti. A vidim i po francuskoj štampi da se naveliko piše o poremećenim odnosima u ekipi, a možda je slično i u drugim selekcijama.

Akumuliralo se svega i svačega za ovu godinu i nešto dana, a nema ni tog navijačkog adrenalina, euforije kao ranije, koja je mogla da podigne igrače. Očekujem, dakle, manje kvalitetno takmičenje nego što smo navikli.

U Srbiji je situacija još tiša, valjda je to i normalno jer naša selekcija ne učestvuje. Biće više gledanja utakmica onako uzgred po kafićima, kojih su se ljudi izgleda više zaželeli nego fudbala.

Autor je fudbalski trener