Bez budžetskih injekcija svima katanac

Iako su primanja igrača i trenera u ovom sportu neuporedivo tanja od zarada u našim fudbalskim i košarkaškim klubovima, čak i u nekima sa prefiksom „mali“, nije lako namaći pare za njihove ugovorne rate, zagrevanje bazenske vode, opremu, putovanja….

Štaviše, to bi bila nemoguća misija da im država ne priskače u pomoć: direktnim davanjima sa vrha, dotiranjem preko gradskih uprava, putem računa Saveza ili podrške njoj bliskih jakih firmi.

– Pozicija Partizana je vrlo specifična. Sa jedne strane, imamo svoj bazen i nadamo se da će tako ostati, što znači da ne plaćamo paprene iznose drugima za korišćenje, ali, sa druge strane, ne možete ni da zamislite koliko su veliki troškovi održavanja tako glomazne infrastrukture. To je jedan od razloga što su članarine skupe, jer ni u našem ni u drugim klubovima nije lako roditeljima da izdvoje 6.000 dinara svakog meseca. Takav je sport, ne možete da izađete na lokalno poljanče ili basket teren u kraju i, kao klinci u fudbalu i košarci, bez ijedne pare odradite osnovni ili, recimo, individualni trening. U trenutku kada se još oporavljamo od finansijske štete, ostale iza prethodne uprave, nismo u situaciji da imamo jak budžet, kao neki od domaćih konkurenata, ali ni postojeću konstrukciju ne bismo mogli da zatvorimo da država ne pokriva 95 odsto troškova. Dok ne vratimo dugove poreskim organima, javnim komunalnim preduzećima, raznim dobavljačima… ne možemo ni da pomišljamo na dovođenje vrhunskih igrača. Povratak našeg reprezentativca i Partizanovog deteta  Stefana Mitrovića iz inostranstva, kao i potpisi jednog Amerikanca i dva Brazilca došli su pre svega kao kolateralna korist pandemije korona virusa i njenih efekata na vaterpolo tržište. Daleko smo od godišnjih plata od 80-120 hiljada evra, koliko zarađuju vrhunski vaterpolisti, pa i manjih cifara golmana to klase – kaže za Danas direktor crno-belih Nikola Kuljača.

Osvajač medalja sa državnim timom hvali uspeh Kragujevačkog vaterpolo kluba Radnički i znatna davanja grada Kragujevca osvajaču poslednje Regionalne lige, uz nadu da će i sedmostruki šampion Evrope sa Banjice u dogledno vreme imati jaku finansijsku podršku beogradskog Sekretarijata za sport, mada je svestan gužve pred prestoničkim „jaslama“.

– Ove sezone, prva ekipa nas košta oko 100.000 evra i uglavnom je čine klinci iz našeg pogona, pa većina još prima stipendije. Primetno su veća ulaganja države u vaterpolo, ali mi u Partizanu želimo, moramo i planiramo ostati privrženi internoj statutarnoj obavezi pravljenja igrača i trenera za reprezentaciju. Nisu se kod nas mogli opariti kao van zemlje ni 2011. godine, kada je osvojena poslednja titula u Ligi šampiona, ali je Banjica oduvek birana kao sredina gde se moglo više naučiti, napraviti ime, steći reputacija i stasati za olimpijsku medalju.

Vaterpolo sekcija Kluba plivačkih sportova iz Novog Beograda nema trofeje za dičenje, ali ima vrsnog trenera Vladimira Vujasinovića, kome u vođenju seniorske ekipe pomaže njegov trofejni kolega iz reprezentativnih dana Aleksandar Ćirić; sportskog direktora u liku dugogodišnjeg predsednika VK Partizan Aleksandra Šoštara; stručnjaka za rad sa mlađim kategorijama Nenada Vasilevskog: više članova aktuelnog sastava A selekcije, predvođenih Milošem Ćukom….  A, to sve ima svoju cenu.

– Ne bih pričao o ciframa, to je u domenu poslovne tajne. Jedino vam mogu reći da vaterpolo nije jeftin sport, kakvim ga ljudi smatraju, imajući, valjda, u vidu obrt novca u fudbalu i košarci. U tom smislu smo zahvalni na pomoći krovne vaterpolo organizacije i sredstvima Gradskog sekreterijata za sport, mada se nadamo da će ta davanja ubuduće biti u većem obimu. I te kako košta obezbeđivanje svih potrebnih uslova za trenažni procec, svakog dana između četiri i pet sati, pri čemu se ne radi samo o prvotimcima. Ozbiljan i ambiciozan klub mora da ima jak podmladak, na čemu Novi Beograd posebno insistira. Koliko nam je stalo da dovodimo eminetne trenere i vrsne igrače toliko nam je važno da ih sami stvaramo. A to je dug proces i zahteva ne mala ulaganja – objašnjava za naš list direktor Đorđe Pejčić.

Mada je javna tajna da iza tehničkog organizatora ovogodišnjeg finalnog turnira Lige šampiona stoje Opština Novi Beograd i njen prvi čovek Aleksandar Šapić, naš sagovornik nije hteo da konkretizuje zasluge proslavljenog vaterpoliste za bujanje vaterpola u ovom delu glavnog grada Srbije.

– Šapićevi saveti su nam uvek dobrodošli, a imamo sreću da nam pravi društvo kad god je u prilici. Toliko puta je sedeo pored Vujasinovića na utakmicama.

Šapićev klub iz igračkih dana, Crvena zvezda, takođe ima povisoke međunarodne aspiracije, a nedavno su doplivali do polufinala Evrokupa, gde ih čekaju dva meča sa skupljim i iskusnijim mađarskim Solnokom.

– Ne volim da gledam u tuđa dvorišta, pravim paralele i žalim se što imamo manje od nekoga, pa ću vam amo reći da je Crvena zvezda autsajder u tih Top 4, a naš rival apsolutni favorit. I ja bih mogao svakoga meseca da pobegnem kroz prozor kancelarije kada vidim dospele račune, ali svi zajedno, iz meseca u mesec, hrabro plivamo dalje. Uz pomoć države, naravno. Da nije nje, svi klubovi bi mogli da stave katanac. I, da se ne zavaravamo, nije samo u Srbiji tako, barem kada je u pitanju vaterpolo – priča za Danas direktor crveno-belih Igor Milojević.

Ni on nije hteo u javnost sa konkretnim brojkama vezanim za primanja prvotimaca i druge finansijske gabarite evropskog vladara iz 2013. godine, ali je pričom o tom vanserijskom uspehu dočarao o kom redu veličina se radi.

– Stava sam da se svaki dinar uložen u sport multiplicira i vrati kroz mentalno i fizičko zdravlje nacije, manju stopu kriminala i bolesti zavisnosti, nivo edukacije… Pa, opet, Zvezdu je „zaklalo“ 750.000 evra uloženih u tu titulu, iako nikada pre ni posle toga niko nije sa manje para osvojio Ligu šampiona. Morali smo neko vreme da igramo u Zrenjaninu, jer je vajno rukovodstvo Sportskog centra 11. april uporno insistiralo da im platimo dug, kamate i sve živo…. Ta agonija sa mestom za rad trajala je sve dok nije smenjen čuveni upravnik bazena „25. maj“. Naravno, ostali su nepromenjeni papreni iznosi termina korišćenja plivališta, jer oni u udarnim terminima idu i do 25.000 dinara. Puta mnogo sati i sati treninga…. – kaže naš sagovornik  koji je takođe oduševljen regionalnim uspehom Radničkog.

Jelenić: Dug vraćen zahvaljujući Vučiću

Dobar broj domaćih vaterpolo radnika tvrdi da su se na finansijskom planu stvari u ovom sportu počele popravljati kada je na mesto predsednika nacionalnog Saveza došao Viktor Jelenić, dok on to dovodi u direktnu vezu sa prvim čovekom države Aleksandrom Vučićem.

– Da nije bilo njega, Savez bi još grcao u dugovima, a ni klubovi ne bi dobijali našu pomoć. Zahvaljujući Vučićevom odnosu prema vaterpolu, izmireno je nasleđenih milion i trista hiljada evra duga Saveza, a od kada ga ja vodim imamo budžet od 1,5 milion evra, što nam je dovoljno za finansiranje priprema i takmičarskih nastupa  reprezentacija svih kategorija, isplatu premija za medalje… i svih drugih obaveza na godišnjem nivou. Oduvek je ulaganje u ovaj sport bilo bacanje para u bunar želja, posmatrano isključivo iz ugla njegove finansijske neprofitabilnosti, pa je tako moćni Pro Reko, sa oko 45 miliona evra ulaganja u poslednjih devet godina, uzeo samo dve titule prvaka Evrope, ali je indirektna dobit po društvo ogromna i dugoročna. Zato i lokalne samouprave pomažu klubove, u ovom trenutku Šabac i Kragujevac najviše. Najteže je u Beogradu doći do para, jer ih traže sa svih strana – kaže za Danas prvi čovek VSS.