Bez srca nema fudbala

Međutim, po onom što su pokazali na ovom šampionatu više nisu ni zaslužili. Protiv Koreje su izgubili sa 2:0 a mogli su još gore da prođu. Godinama pratim nemački fudbal i bio sam prosto frapiran njihovom nedisciplinom u igri, tolikom prazninom među linijama. Prvi put sam kod Nemaca primetio i fizičku nepripremljenost. Jednostavno, nisu ličil na Nemce i zasluženo idu kući.

Razočaranje, daleko manje, ali ipak iznenađujuće bledo izdanje Poljske koji, kao većina Slovena imaju sve i – nemaju ništa. Oni su, kao i mi protiv Brazila, igrali bez srca, a bez njega nema ni fudbala. Poljacima na ovom Mondijalu kao da je nedostajalo motiva ili, jednostavno, ne mogu bolje.

Englezi i Belgijanci su igrali sa „drugim timovima“ i to mi se uopšte ne dopada. To je imitacija dostojanstva i viteštva. Neukus. Belgijanci su pokazali da je i njihov drugi tim bolji, ali Englezi imaju predivan žreb, mogu čak i do finala. Prvi put u istoriji svetskih prvenstava, ja se nadam i poslednji, broj kartona je odlučio koja će ekipa da nastavi takmičenja a koja će morati kući. Žao mi je Senegalaca, nisu zaslužili da na ovakav, nesportski način, završe takmičenje. Bilo bi pošteno da su odigrali još jedan meč sa Japanom i na terenu pokažu ko je bolji. Ovo je neozbiljno i nadam se da će FIFA promeniti ovo pravilo.

Što se tiče fudbalera najjači utisak ostavio je Ronaldo. On je pravi lider reprezentacije, praktično je svojim golovima doneo četiri boda Portugalu i odveo ih u osminu finala. Mesi se popravlja, a kad to kažem imam, pre svega, na umu onaj predivan gol. Po meni to je najlepša akcija na Mondijalu do sada. Počev od izvanrednog pasa preko Mesijevog fantastičnog prijema lopte, do završnog udarca.