Bez šuta nema kontinuiteta

Već u trećem kolu ABA lige, Nikola Kalinić i saigrači uverili su se koliko će tekuća sezona biti teška, neizvesna i ispunjena oscilacijama, pogotovo kada se dupli programi u Evroligi budu poklapali sa teškim gostovanjima u regionalnom takmičenju.

Iako potpuno razumljivo, uprava traga za rešenjem na poziciji startnog centra, moguće je da će se tokom sezone izroditi još jedan, daleko alarmantniji problem u vidu beka-šutera.

Zvezda u sastavu nema beka ni nalik šuterskim sposobnostima Džordana Lojda ili Bilija Berona, a bez sigurnosti u šutu sa distance, napadački arsenal često bi mogao da bude nedovoljan protiv rivala, nalik Igokei, dovoljno sposobnog da u odbrani zatvori unutrašnju igru i na perimetru usmerava protok ka bekovima nesigurnim u šut za tri poena.

Uostalom, Zvezda je do poluvremena šutirala nedopustivih 0/10 za tri poena, rezultatski pretvorenih u razočaravajućih i zabrinjavajućih 44:22.

Tačno je da crveno-beli od starta sezone igraju desetkovani; samo u Laktašima nstupili su bez trojice važnih igrača (Lazić, Cirbes, Vajt), uz to, Davidovac, Holins i Dobrić tek dolaze do takmičarskog ritma…

Istovremeno, duel sa Igokeom bio je već peti u šesnaest dan od starta sezone, a samo u ovoj nedelji, Zvezda će odigrati ukupno tri utakmice, od kojih dve evroligaške i jednu veoma zahtevnu protiv Cedevita Olimpije u regionalnim okvirima.

U tako prenatrpanom rasporedu, skraćene rotacije, oscilacije su očekivane, normalne i prihvatljive, međutim predstavljaju i jasnu refleksiju odluke stručnog štaba da pojačanja tako dovode da njihove defanzivne sposobnosti budu prioritet.

Ostin Holins je možda i najbolji primer.

Ako se gledaju isključivo pozicije dva i tri, Zvezda nije morala da vrši preterane promene tokom leta, pogotovo nakon ostanaka Davidovca i Dobrića, odnosno iznenadnog dolaska Kalinića.

Trebalo je „jedino“ nadomestiti odlazak Džordana Lojda i u njegovoj „alternaciji“ jasno se videla želja da se promena napravi tako što je angažovan daleko bolji defanzivac, ali sa jasno limitiranim šutem sa distance.

U Zvedi su razmatrali brojne opcije, poput Mela Trimbla, koji je letos iz Fuenlabrade prešao u Galatasaraj, ali su na kraju odlučili da dovedu Ostina Holinsa, prošlosezonskog igrača ruskog Zenita. Amerikanac je tokom studija na Minesoti za tri šutirao nekih 33 odsto, dok je u Zenitu sezonu završio na obećavajućih 36,9.

Ipak, osetno je neprecizniji u šutu iz driblinga, naročito prilikom kreacije za sebe u izolacijama, u čemu su i Lojd, kao i Beron bili, uprkos nedostacima u igri, najpouzdaniji pojedinci u Zvezdinom timu.

Bez takvog profila na dvojci, sa Dobrićem kao jedinim nešto konstantnijim šuterom iz driblinga i Eronom Vajtom kao primarnom opcijom na četiri (kada se oporavi) trener Radonjić je svesno preuzeo rizik.

Biće utakmica kada će „svi“ pogađati, ali bi meč u Laktašima trebalo doživeti kao jasno upozorenje da se možda takav vid rizika neće isplatiti, pogotovo što je malo koji igrač crveno-belih dominantan u igri jedan na jedan (osim Nkole Kalinića), koja je neophodna kada se u toku meča prelazi na plan B ili C.

„Ćorci“ za tri poena

Danas je još tokom letnjih priprema pisao o tome da bi šut za tri poena mogao da bude velika boljka ovosezonskom sastavu Crvene zvezde, što se može konstatovati i samim pregledom preciznost od starta takmičarske godine. Ukoliko se izuzme uvodni duel protiv Splita u ABA ligi, koji je, uz svo poštovanje, ipak rival daleko slabijeg kvaliteta, crveno-beli su na poslednje četiri utakmice (Fenerbahče, Budućnost, Makabi, Igokea) u potpunosti podbacili u šutu za tri poena. Poželjan prosek sa distance, u evroligaškoj konkurenciji, ne bi trebalo da bude ispod 40 odsto, dok se u abaligaškoj najviši ciljevi mogu ostvariti i na nekih 36 odsto uspešnosti. Zvezda je trenutno na upozoravajućih 29,6 odsto. Naravno, početak je sezone, uzorak je, s tim u vezi, nedovoljan za neki temeljniji zaključak, ali je svakako dovoljno ilustrativan. Istovremeno, prosek Zvezdinih asistencija (16,7) gotovo da je „iznivelisan“ brojem izgubljenih lopti (16,2).