Avion dva puta nije uspeo da poleti, a treći pokušaj je bio koban: Kako su u Minhenu pre 65 godina poginule Bazbijeve bebe posle meča sa Zvezdom (VIDEO)

Nesreća se dogodila 6. februara 1958. godine prilikom trećeg pokušaja poletanja aviona po snežnoj mećavi, a poginulo je osam fudbalera (Rodžer Barn, Tomi Tejlor, Džefa Bent, Edi Kolmen, Mark Džouns, Dejvid Peg, Bili Belan). U bolnici je naknadno preminuo i Dankan Edvards.

Taj mladi i supertalentovani tim, koji je pažljivo selektirao i vodio legendarni Met Bezbi, vraćao se iz Beograda, gde je dan ranije, 5. februara, odigrao revanš utakmicu četvrtfinala Kupa šampiona sa – Crvenom zvezdom. Pošto je u prvom meču bilo 2:1 za Engleze, a u nezaboravnoj fudbalskoj predstavi na Stadionu JNA (Zvezda još uvek nije imala svoj stadion) 3:3, plasman u dalje takmičenje izborio je Mančester Junajted.

Nakon utakmice noć su proveli u Mažestiku i Skadarliji sa igračima „crveno-belih“ i niko nije ni slutio šta će uskoro uslediti.

Bili su najtalentovaniji u Britaniji, a kada si najtalentovaniji na Ostrvu onda si samim tim to isto i na čitavoj planeti.

Put Bezbijevih beba, kako su nazivali tu generaciju Mančester junajteda, prekinut je na najsuroviji način. Let iz Beograda je bio uobičajen, a u Minhen su morali da slete kako bi avion dopunio gorivo. Pri poletanju iz Minhena su imali velikih poteškoća.

U prva dva navrata nisu mogli da polete zbog klizave piste i snega koji je napadao na aerodromu, a insistiranje pilota na trećem pokušaju bilo je nažalost kobno.

Avion zbog bljuzgavice na pisti nije mogao da poleti. Proklizao je preko kraja piste i levim krilom se zakucao u zgradu.

Nesreću u Minhenu nisu preživela ni osmorica novinara koja su pratila slavni engleski klub. Poginulo i nekoliko članova posade, kao i stručnog štaba Mančester junajteda. Konačni epilog nesreće je 23 preminulih.

Junajted je uprkos nesreći te sezone nastavio takmičenje u Evropi, ali je u polufinalu Kupa evropskih šampiona izgubio od Milana.

Pisali su o tragediji fudbalskog kluba Mančester junajted i snimali filmove o tome mnogi i sve češće to čine. Neke od najlepših pesama spevane su mančesterskim herojima, a najemotivnija je svakako „The Flowers of Manchester“.

„Jednog hladnog, tužnog četvrtka u nemačkom Minhenu,

osam sjajnih fudbalskih talenata ustupilo je mesta trijumfu…

Osam momaka nikada neće igrati nikada više, uništeni su

cvetovi engleskog fudbala… Cvetovi Mančester junajteda.

Momci Meta Bazbija su leteli, vraćali se iz Beograda,

velika porodica Junajteda, sve majstori sopstvenog zanata.

Pilot aviona, kapеtan Tejn, triput je pokušaо,

triput pokušao da poleti, dvaput odustavši.

Treći put na zaletištu i katastrofa je bila neizbežna:

bljuzgavica na pisti, avion zbog nje ne može da uzleti valjano

udario je u blatnjavo tlo, polomio se, okrenuo.

I – osam članova tima poginulo je dok je olupina gorela.

Rodžer Birn i Tomi Tejlor koji su igrali za reprezentaciju Engleske.

I Irac Billi Vhelan i Englez Geoff Bent su umrli,

Mark Džons i Edi Kolman, i Dejvid Peg takođe,

Svi su izgubili živote dok je pljuštao sneg.

Veliki Dankan je takođe otišao, sa povredom mozga,

A hrabri irski Džek Blančflauer nikada više neće igrati,

Tamo je ležao veliki Met Bezbi, otac svog tima

Prošla su tri duga meseca pre nego što je ponovo video svoj tim.

Trener, trener i sekretar i član posade,

Takođe osam sportskih novinara koji su leteli sa Junajtedom,

i jedan od njih Veliki Svifti, kojeg nikada nećemo zaboraviti,

najbolji engleski ‘čuvar koji je ikada krasio mrežu.

O, istorija najboljeg kluba Engleske je stvarno sjajna

ali je velike uspehe zasenila ova kob sudbine:

Osam momaka nikada neće igrati nikada više, uništeni su

cvetovi engleskog fudbala… Cvetovi Mančester junajteda“.