Bivši igrač Crvene zvezde zbog depresije odbio Inter: Hteo sam da batalim fudbal u 30. godini

Danas profesionalni sportisti otvorenije pričaju o svojim psihičkim problemima. Ne mali broj njih delio je sa javnošću kako se osećao tokom meseci i godina u kojima nije video izlaz iz tunela.

Kevin Lav, Riki Rubio samo su neki od poznatih sportista koji su imali ili se još uvek bore sa depresijom.

U razgovoru za čuvenu špansku radio stanicu Kadena KOPE, Jovan Stanković, nekadašnji fudbaler Crvene zvezde, koji je godinama uspešno nastupao na Pirinejskom poluostrvu, pre svega u dresu Majorke, otkrio je da se tokom igračkih dana borio sa depresijom i da je malo falilo da u najboljim godinama ostavi fudbal.

– Želeo sam da napustim fudbal sa 30 godina, nikada to nisam pomenuo. Mnogi ljudi su imali problema, imao sam depresiju u najbolje vreme, nikada o ovome nisam pričao. Ivan Kampo, Paunović i Lopetegi su imali slične probleme i zatražili pomoć. Rekli su mi da za šest meseci mogu da se oporavim i da ću sutradan biti bolje – iskreno je govorio Stanković, koji je bio i reprezentativac Jugoslavije.

U najboljim igračkim godinama, rođeni Piroćanac važio je za jedno od najboljih levih krila u španskom prvenstvu. Zbog toga i ne čudi što je imao ponude najkvalitetnijih i najuspešnijih evropskih klubova.

– Zbog lošeg satanja nisam otišao u Inter kada me je pozvao Ektor Kuper. Kada sam bio u Atletiku, imao sam ponudu Porta koji je tada postao šampion Evrope, došli su ove sa papirima da potpišem. Nisam ništa uradio od toga, vratio sam se ovde i hteo da napustim fudbal. Bio sam pomalo glup jer sam mislio da mogu da me izbace iz kluba ako saznaju, nisam ni znao šta je to. Čak su i moji saigrači dolazili da me pitaju šta mi se dešava. Plašio sam se da pričam o tome, danas se priča. Danas se mnogo toga promenilo, igrači imaju psihologe i nutricioniste, u naše vreme toga nije bilo.

Stanković je 1991. prešao iz pirotskog Randičkog u Crvenu zvezdu sa kojom je ugovorom bio vezan do 1996. ali je periodično na pozajmicama igrao za niški i novobeogradski Radnički.

Od 1996. godine, pola decenije nastupao je za Majorku, a 2001. otišao je na dve sezone u Marsej. Nakon toga, godinu dana nastupao je u madridskom Atletiku pre nego što se vratio u Majorku za koju je igrao do 2004. Poslednju sezonu u uspešnoj karijeri proveo je u Ljeidi.

U dresu reprezentacije Jugoslavije odigrao je svega deset utakmica, mada je na osnovu fudbalskih kvaliteta trebalo da ima mnogo više nastupa.

Po završetku igračke karijere preselio se za Beograd. Radio je kao trener u Sinđeliću i Crvenoj zvezdi (vodio omladince) ali se pre nekih pet godina vratio u Španiju.

Poslednji klub u kojem je radio kao trener bio je San Fernando u sezoni 2020/21.  Zanimljivo je i to da je nakon završetka trenerskog mandata u Zvezdi 2017. godine, u kratkom vremenskom periodu vodio i Iskru iz Danilovgrada.