„Blago nama dok imamo Tiću, tek će da eksplodira u finalu“: Trofejna Milena Rašić impresionirana Tijanom Bošković i ostalim odbojkašicama

Za površne ljubitelje ženske odbojke, drugo uzatsopno finale Svetskog prvenstva za Srbiju debelo nadmašuje očekivanja od ekipe u čijim redovima nema Maje Ognjenović, Silvije Popović, Jelene Blagojević i Milene Rašić, tj. nekih od ključnih karika u igri Orlica više od jedne decenije.

Ne i za poslednju sa spiska odsutnih trofejnih sportskih heroina, jer je i pre povlačenja u reprezentativnu penziju verovala da ima još ko da osvaja medalje. Poput već rezervisanog planetarnog srebra, s opcijom njegove pozlate u planetarnom finalu sa Brazilom ili Italijom u holanskom Apeldornu (15. oktobar, 20.00).

„Ne, ne, nikako nisam sumnjala u snagu ovog tima. Ostale su Tijana (Bošković, prim. aut.), Brankica (Mihajlović), Bojana (Drča), Bianka (Buša)… naučene da se nose sa pritiskom, spremne da budu lideri i zajedno sa mlađim devojkama nastave tamo gde su stale prethodne generacije. Verujte mi da ni jednog trenutka nisam imala dilemu oko toga da će napraviti veliku stvar na ovom prvenstvu, mada očekujem da će u subotu uraditi još veću.

Medalja u Ligi nacija ovog leta i to bez Tijane  bila je jasan indikator kvaliteta i takmičarske zrelosti reprezentacije. Jesu se one same bile malo uplašile posle nekih lošijih rezultata u prijateljskim utakmicama, ali sam im još tada rekla da se ne potresaju oko toga. Kako im ime kaže, test utakmice služe za testiranje trenutne forme, nameštanje igre, kadrovsku kombinaroriku…

Sve što se posle toga desilo u Holandiji i Poljskoj samo je pečatiralo moj utisak. Jedanaest mečeva, 11 pobeda, samo pet izgubljenih setova… hej!“, impresionirano konstatuje Milena Rašić na početku priče za Danas.

Za razliku od običnih gledalaca, osvajačica dva olimpijska odličja, poslednje svetske titule iz 2018. godine i još puno prvih, drugih i trećih mesta na velikim takmučenjima vidi ono što drugima promakne. I ima samo reči hvale za partije svojih drugarica.

„Oduševljena sam raznovrsnošću naše igre i distribucijom lopte; što se igra sa četvorkama; kako dejstvuju srednji blokeri; koliko je devojaka uključeno u osvajanje poena, iz utakmice u utakmicu… Stvarno uživam da ih gledam, čak i kada nešto po krene po zlu vide se da znaju kako da vrate stvari u normalu“.

Naravno, u epicentru svih dešavanja nalazi se čuudesna Tijana Bošković. Ne samo zbog skoro (zbirno) 70 poena u četvtfinalnom slavlju protiv Poljakinja i polufinalnom trijumfu nad Amerikankama, odnosno kamare istih u dve grupne faze, već i zbog njenog defanzivnog angažovanja, motivisanja tima…

„Godinama važi ono „Kada je gusto igraj na Tiću“, jer od najmlađih dana želi i ume da preuzme odgovornost, povuče ekipu, ulije sigurnost… Blago nama dok imamo Tiću! Svaka joj čast na svemu do sada, pa i na kapitenskom vođenju ekipe na ovom prvenstvu. Iz meča u meč diže formu, tek će da eksplodira u finalu!“, ubeđena je novopečena majka jedne devojčice.

Primetna je i sinergija selektora Danijelea Santarelija i igračica, uz nesporno znanje italijanskog stručnjaka dovedenog na mesto maestralnog Zorana Terzića.

„Sigurno je i on sam malo strepeo od početaka sa Srbijom, jer nije jednostavno doći na čelo reprezentacije koja je s jednim čovekom tako dugo i redovno osvajala medalje. Međutim, kažu mi devojke da se još tokom priprema videlo koliko je ozbiljan i ambiciozan trener.

Dopadaju mi se i njegov temperament i pozitivna energija, raduje se kao da i on sam igra. Očigledno je da je pronašao zajednički jezik sa ekipom, a to je velika stvar. Za atmosferu među igračicama nisam ni brinula, vidi se iz aviona da se sjajno slažu, a to je bitan faktor uspeha“.

Za 31-godišnjakinju rođenu u Prištini nebitno je da li će večerašnje polufinale dobiti aktuelni evropski prvak Italija ili večiti pretedent na medalje – Brazil.

„Jedino važno je da se devojke opuste i znaju da će pozitivna trema proći kao što je došla. Evo, dok vam pričam ovo ježim se od same pomisli na to kako mi je bilo pred finale Svetskog prvenstva u Japanu. Čudna je to mešavina ushićenja, odgovornosti, želje… Zato devojke drage, samo bez grča i igrajte svoju igru do odbrane zlata“, navija Milena iz dalekog Beograda.