Boban Marjanović: Treniraš da bi dotakao nebo

Gotovo da nema trenera u Evropi, pogotovo NBA, koji vam neće reći da je budućnost košarke takva da će centri iz “stare škole” završiti u almanasima, a njihove statue u nekim muzejima.

Reprezentacija Srbije će u Kini sigurno biti najbolje pokrivena upravo na mestu petice; Đorđević je na Mundobasket poveo čak četvoricu klasičnih centara na kojima će bazirati igru zvaničnog vicešampiona sveta. Jedan od “četvorice veličanstvenih” koji bi trebalo da pravi jasnu razliku na terenu, jeste i Boban Marjanović, od ovog leta član Dalas Maveriksa. Div iz Boljevca, sa 222 centimetara i 132 kilograma izuzetno je umešan na niskom postu u pozicionoj igri i ukoliko Đorđević pravovremeno bude koristio njegove kvalitete i prikrivao mane, pre svega u odbrani i samom vraćanju u defanzivu, Marjanović bi mogao da bude neko zbog koga će rivali ranije izlaziti iz bonusa, a centri biti opterećeni ličnim greškama.

– Na papiru mi zaista idemo na Svetsko prvenstvo sa četvoricom centara, po čemu ćemo verovatno biti specifični u Kini. Ipak, ako se sagledaju košarkaške mogućnosti pojedinih od nas četvorice, celokupno znanje, način shvatanja igre, videćete da tu ima izuzetno darovitih igrača, u smislu kreacije igre. S tim u vezi, mislim da ćemo neretko igrati u tandemu; neko će biti i na mestu krilnog centra u pojedinim fazama igre. Mislim da će biti zanimljivo. Spreman sam da se podredim interesima ekipe; profesionalac sam i neko ko apsolutno želi uspeh tima. Neko sam kome je sebičnost na poslednjem mestu – odagnao je sve sumnje Boban Marjanović da je ljut zbog nešto manje minutaže na pojedinim mečevima.

* Odigrali ste veliki broj mečeva tokom priprema u želji da se što više uigrate. Na kom je nivou automatizam pred sam početak Svetskog prvenstva?

– Mislim da ćemo tokom šampionata podizati nivo igre. Zadovoljan sam činjenicom da smo nešto ranije otišli u Kinu kako bismo se prilagodili na okolnosti, uslove za život i samu igru. Preostalo nam je da doteramo neke finese kako bismo ono što želimo upakovali u način igre koji ćemo preferirati na Mundobasketu.

* Kako će ekipa odreagovati na šampionatu bez tako važnih igrača, prevashodno Miloša Teodosića?

– Teško, vrlo teško. Nema sumnje da će nam nedostajati. Kolektivnijim pristupom pokušaćemo da nadoknadimo njegovo odsustvo. Moraćemo da se držimo zajedno, da budemo jaki i hrabri i da na taj način pokažemo sposobnost dolaženja do vrhunskog rezultata bez pomoći jednog tako kvalitetnog individualca. Teodosić je, kao i Milosavljević, bio deo tima, građenja igre i na nama je da im se odužimo u Kini na adekvatan način. Voleo bih da se svi zajedno, po završetku Mundobasketa, pojavimo na terasi.

* Da li je to samo utisak ili ste se svi u reprezentaciji zaista podredili kolektivu. To nije ni jednostavno, ako se uzme u obzir da ste gotovo svi nosioci igre u svojim klubovima?

– Mislim da je jedini način upravo taj – prilagođavanje interesima ekipe. Meni to ne smeta. Neću biti opterećen ulogom u timu, minutažom, brojem poena… Uloga mi je jasna, prihvatio sam je i time ću se rukovoditi na Mundobasketu.

* Amerikanci su u Kinu došli u sastavu koji ni u snovima njihov selektor Greg Popović nije mogao da zamisli. Otkazalo je više od 20 igrača što je dovelo do toga da javnost promeni, barem delimično, percepciju o glavnom favoritu za zlato.

– Javnost bi trebalo da shvati da niko od njih nije drugopozivac u svom klubu. Svi su oni nosioci igre; zarađuju i više od 20 miliona dolara po sezoni, što je pokazatelj vrhunskog kvaliteta. Oni su na neverovatnom igračkom nivou, većina je izuzetno iskusna, a mnogi su prošle sezone dogurali i do plej-ofa u NBA.

* Sarađivali ste sa Gregom Popovićem u San Antoniju. Sparsi su i bili vaš prvi klub u NBA. U pitanju je vlasnik pet šampionskih prstenova i neko koga smatraju možda i najboljim trenerom u istoriji NBA lige.

– Popović je tip trenera koji je u stanju da se prilagodi igračima koje ima na raspolaganju. Sigurno neće previše paničiti zbog brojnih otkaza. Gledaće da što više relaksira atmosferu. Trener je koji je u stanju da izvuče maksimum iz svakog pojedinca i odličan je motivator. Oni sigurno imaju jednog od najboljih trenera na svetu koji će od svakog od njih izvući maksimum, možda čak i na pozicijama koje im nisu primarne u klubovima.

* Spomenuli ste, u prethodnim razgovorima, da je cilj reprezentacije osvajanje zlatne medalje u Kini? Srbija, odnosno naša država, na takav uspeh čeka još od 2002. i Svetskog prvenstva u SAD.

– Kad počneš da treniraš sebi postaviš neke visoke ciljeve. Nekako želiš da dotakneš nebo. U suprotnom, teško da bi imao neku veliku motivaciju u momentima bezvoljnosti, kada ti se ne trenira ti ili bi nešto drugo želeo da radiš. Naši ciljevi jesu visoko, a videćemo dokle ćemo dogurati.

Jokić, momčina prava

U prvoj seniorskoj sezoni u Mega Vizuri, Nikola Jokić upijao je savete od Bobana Marjanovića. Te 2012. Mega je bila apsolutni hit u ABA ligi, a Jokić i Marjanović izgradili su prijateljski odnos. Nekih šest-sedam godina kasnije ponovo su saigrači, ovoga puta u reprezentaciji Srbije.“

Jokić se sjajno prilagodio ambijentu koji već postoji u reprezentaciji. Odlično trenira, motivisan je, prava je momčina. Mnogo će nam pomoći u Kini”, nahvalio je Marjanović svog prijatelja.