U teškim, kokuznim vremenima Evroliga ima ideju da u Emiratima pronađe finansijsko gorivo vrednosti između 50 i 60 miliona evra godišnje kojim bi revitalizovala klubove-evropske gigante kojima je likvidnost ugrožena ili se održava na veštački način.
Grci su otkrili da predstavnici 13 evroligaških klubova, zajedno sa novim rukovodstvom, na čelu sa Dejanom Bodirogom, danas imaju sastanak sa šeicima iz Emirejts Erlajnza.
Primarna tema jeste mogućnost generalnog sponzorstva težine do 60 miliona evra godišnje, uslovljeno ubacivanjem još jedne ekipe sa adresom u Emiratima, kao i organizacijom Fajnal-fora u Dubaiju od 2024. do 2026. što je period koji se vremenski poklapa sa novim ugovorom u vezi sa televizijskim pravima koji bi se odnosio i na potencijalnu ekspanziju na Bliski istok.
Provizorno, dat je rok do kraja oktobra, što je vremenski interval u kojem bi dve strane trebalo da se rukuju i sklope dogovor.
– Ovu temu bi trebalo razdvojiti na dve stavke; jedna je u vezi sa sponzorstvom, a druga sa potencijalnim klubom iz Emirata koji bi postao deo Evrolige. Tehničko sponzorstvo je nešto što je vezano za finansijski aspekat i marketing, međutim proširenjem Evrolige mi više ne bismo imali evropsko takmičenje, već evro-azijsko. Takva promena bila bi usko povezana i sa mogućnošću igranja u nacionalnim prvenstvima u skorijoj perspektivi i ne zaboravimo da dosadašnji generalni sponzori nisu Evroligu uslovljavali učešćem većeg broja klubova iz njihovih zemalja – naznačio je Marin Sedlaček, u razgovoru za Danas, potencijalne slabe tačke eventualnog dogovora.
Dugogodišnji NBA skaut, ugledni košarkaški trener i neko ko je duboko involviran u evropsku i američku košarku, Sedlaček je zabrinut jer bi po istim kriterijumima mesto u Evroligi mogli da traže i drugi sponzori van evropskog kontinenta.
– Pitanje je i valjanosti kriterijuma. Jednostavno, u nekoj perspektivi mogli bi da dođu sponzori iz Kine i da po istom principu uslove Evroligu učešćem njihovih klubova. Svesni smo da u fudbalu postoje utakmice koje se igraju van Evrope; sve češće su to nacionalni superkupovi, ali je to nešto drugo i nije u formatu neke lige.
Vladimir Kuzmanović, cenjeni srpski košarkaš, a danas komentator evroligaških utakmica na Sport klubu, takođe nije oduševljen potencijalnim partnerstvom, naprotiv.
– Jasno je da živimo u vremenima u kojima je ekonomski, tačnije finansijski aspekat izuzetno bitan. Ipak, uslovi pod kojima bi Emirati sponzorisali Evroligu nisu košarkaški, sportski i to me zabrinjava. Takođe, nisam siguran koliko su dosadašnje finansijske akvizicije sa Bliskog istoka u Pari Sen Žermen, Mančester siti i druge fudbalske klubove bile tržišno isplative. Znamo da je u PSŽ, od momenta kada je klub promenio vlasnika, samo u pojačanja investirano dve milijarde evra što nije dovelo do osvajanja lige šampiona. Ideja jeste legitimna ali mi se ne dopada.
Kuzmanović odlično poznaje klimu u Evroligi; godinama je već u intenzivnom kontaktu sa rukovodećim ljudima što ga i navodi na pomisao da ni toliki novac ne bi doveo do profitabilnosti evroligaša.
– Model za profitabilnost u evropskoj klupskoj košarci ne postoji. Možda bi bio moguć da vrednost igrača prati objekitvnu likvidnost klubova, a ne da predstavlja refleksiju konstantne težnje za osvajanjem trofeja, uprkos tome što su, recimo, Real i Barselona u gubicima većim od 100 miliona evra. Armani ima bogatog sponzora koji svake godine daje 25 miliona evra, na primer, iako je tržišna vrednost kluba manja, samim tim i ugovori igrača su prenapumpani. Ulaskom novca iz Emirata možemo samo pretpostaviti koliko bi ugovori igrača bili dodatno uvećani. Jesam za investicije, ulaganja, naravno, ali pod uslovima koji su košarkaški, sportski, takmičarski… Ne zaboravimo da stanje ni u evropskom klupskom fudbalu nije sjajno. Klubovi su u dugovima od više stotina miliona evra: Juventus, Barselona, Real, Čelsi…Takođe, imao sam prilike da pričam sa Peđom Mijatovićem koji mi je svojevremeno otkrio da je Real od prodaje Ronaldovih dresova imao samo 20 odsto prihoda.
Marin Sedlaček podseća i da u Evroligi postoji pravilo vezano za maksimalnu udaljenost između dva grada koje bi, u slučaju formiranja kluba u Dubaiju bilo ugroženo ili obesmišljeno.
– Biće to test i za evropsku košarku, generalno. Šta je njen cilj i u kom pravcu želi da se razvija. Takođe, logistika bi mogla da bude veliki problem; mislim da u Evroligi još uvek postoji pravilo maksimalne udaljenosti između dva grada ne veće od 2.500 kilometara. Jedino je Makabi iz Tel Aviva izuzet, zbog specifičnosti položaja. Do Dubaija vam je iz naše geogrfske „zone“ potrebno četiri do pet sati leta, a zamislite dužinu putovanja, recimo iz španske Vitorije – opravdano je „znatiželjan“ Sedlaček.
– Vrlo je važno i definisati kako će se i na koji način uložiti tih 50-60 miliona evra, da li samo kroz vid marketinga, investiciono, ili tako da klubovi imaju daleko veće finansijske benefite u odnosu na trenutne koji su, praktično, zanemarljivi.
Sedlačeku svi ovi potezi i pokušaji izgledaju kao težnja da se iskopira način funkcionisanja i poslovanja u NBA.
– Meni sve ovo deluje kao pokušaj stvaranja paralelnog NBA u čemu bi vodeći ljudi Evrolige trebalo da budu vrlo oprezni. SAD je jedinstveno tržište na kojem važe jasna ekonomska pravila, kao i ona koja u NBA sve klubove stavljaju u ravnopravan položaj. I uprkos tome, samo pet- šest klubova je profitabilno dok su ostali u gubicima između 50 i 100 miliona dolara godišnje. Njihova vrednost je u poslednjih deset godina povećana i do osam puta, zahvaljujući prodaji TV prava, što je dovelo do porasta vrednosti deonica klubova u NBA, a tu je i seleri-kap.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.