Bogdan Bogdanović: Ko igra kako hoće, ne igra

I Bogdan je šansu iskoristio maksimalno, ne samo što je ekipa ušla u seriju pobeda koja se bez Janga nije očekivala, već je Bogdan pokazao svoje pravo lice paklenog šutera s kojim je i došao iz Evrope, a koje je u Sakramentu bilo potpuno skrajnuto.

U poslednjih osam mečeva pre sudara sa Torontom – u kome je ubacio 23 poena – u proseku je beležio 21,6 koševa po meču uz 4,5 skokova i 4,4 asistencija. Uz maestralan procenat šuta iz igre. Neposredno pre toga je dao 32 poena uz lični rekord od osam trojki, jednu sa skoro devet metara iz driblinga. Imao je i problem sa povredama, poslednja ga je odvojila od parketa više od mesec dana, ali nije imao sreću ni sa trenerima koji mu uglavnom nisu dali šansu da se raspuca.

„Kod Duška Vujoševića sam više radio na sopstvenoj igri. On me je učio individualne stvari. A Željko Obradović je tip koji želi da pobedi. Njega ne zanima ko si. Ako možeš da igraš – igraš. Ako možeš da pomogneš timu da pobedi – igraš. Nema sakrivanja. On očekuje od igrača da dobijaju utakmice. Ne zanimaju ga ugovori, godine. Kad si na terenu tu si da pobediš“, rekao je Bogdanović u podkastu Kajla Hajnsa.

Bogdanović je istakao preokret u shvatanju igre koji je usledio nakon što je došao u Fenerbahče kod Željka Obradovića.

„Mnogo sam naučio od njega. Kako da čitam igru, kako da gledam utakmicu na drugačiji način. Ne kažem da sam bio sebičan u Partizanu, ali jednostavno neke stvari tada nisam shvatao. Nisam video da postoji i druga mogućnost. Kada radiš na svojoj igri misliš – ako ne pogodim, nisam dobar. Kod Željka sam video drugu stranu medalje – poverenje između igrača. Ono čini košarku jednostavnom, jednostavnom za tebe. To me je naučio“, objašnjava Bogdanović.

To su bila pravila bez izuzetaka, pa su važila i za Bogdana bez obzira što je bio možda i najveća zvezda u timu.

„Ko hoće da igra na svoj način – ne igra. I kada sam ja pokušao da igram na svoj način, jasno mi je to stavio do znanja. Ne samo meni, svakome. To je ono što mi se dopadalo kod njega. U početku naravno nije, niko to ne voli na početku. Ali onda počneš dobro da se osećaš, svi se dobro osećaju i shvatiš o čemu se radi“, zaključio je Bogdanović priču o trenerima koji su obeležili njegovu karijeru.