Bogdan Bogdanović o odlasku Pešića: Treba da prebacimo pritisak na Karija, nadam se da će sve ići u pravcu da ostane

Odmah po preuzimanju kapitenske trake nacionalne selekcije od Vladimira Lučića, Bogdan Bogdanović se pokazao u odličnom izdanju, što nije nimalo lako, naročito kad je u pitanju dres Srbije.

Lider ekipe koja je došla do svetskog srebra u Manili i olimpijske bronze u Parizu. Treće mesto u „gradu svetlosti“ nosi uspomenu, koju nekada i sjajnija odličja nemaju.

„Iskreno, deluje kao da je bilo pre nedelju dana i dalje vreme nekako brzo prolazi, naravno ostaje u sećanju ta poslednja utakmica, jer smo i došli da osvojimo medalju. To je sigurno bilo najlepše i to smo najviše proslavili, a teške trenutke je sreća pokrila. Tu utakmicu protiv Amerikanaca, pa čak je bilo teško i protiv Australije koju smo pobedili“, započeo je Bogdanović intervjuu za „Oko“.

Prvi test bila je utakmica u grupi sa atletski i fizički jakim Južnim Sudanom. Tada je Bogdanović postao i najbolji strelac u istoriji košarkaške selekcije Srbije.

„Meni je ta utakmica bila fizički najteža na prvenstvu. Kako je sudija podbacio loptu, tako su oni bili agresivni, nisu se predali, to je jedna hrabra ekipa koja se gradi godinama, ali ta utakmica je nekako bila za mene. Znao sam pre utakmice koliko mi tačno treba poena, jer me moji drugari bombarduju porukama i jedva čekaju taj trenutak. To je njima možda i značajnije nego meni. Tu utakmicu jeste obeležio moj rekord, ali važno je da smo pobedili i da smo se kvalifikovali u narednu fazu“, priseća se Bogdanović.

Nokaut faza, počevši od Australije, ostaće zapisana u košarkaškim analima…

„Mislim da su nas baš Sudanci dobro ‘prebili’, da naglasimo još jednom da smo bili umorni za sledeću utakmicu, ali su nas i fizički dobro spremili. Kad se gleda ceo turnir, ostvarili smo dosta nerealnih uspeha. Tad smo oborili rekord, najveći preokret u istoriji Olimpijskih igara, pa onda jedna od najboljih utakmica protiv Amerikanca i onda protiv svetskog šampiona osvojiš bronzu i to u nekom čudnom jutarnjem terminu. Tih pet-šest dana se sve i svašta izdešavalo, sigurno najlepša nedelja u mom životu“, rekao je Bogdanović.

„Prvi put sam takmičenje završio pobedom“

Sigurno najveća žal ostaje za poslednja tri minuta u polufinalu protiv SAD. „Drim tim“ je mogao da padne, ali se Bogdan ipak okreće budućnosti.

„Nemamo mi tu za čim šta da žalimo. Krivo nam je svima što nismo uspeli da pobedimo. Najviše nama kao igračima i stručnom štabu. Treba da se gleda u budućnost. Mislim da ova bronza može samo da nam bude dodatna motivacija i izgrađivanje kulture u reprezentaciji. Ja lično prvi put sam pobedio na kraju takmičenja. Osvojili medalju, a da se nismo vraćali poraženi. Tako da je taj povratak i put, sve je bilo zabavnije i srećnije. Mislim da će nam ta medalja dosta pomoći u budućnosti da se domognemo i zlata“, kazao je Bogdanović.

Jutarnji termin meča za bronzu protiv Nemačke ostavio je mnogo slobodnog vremena do dodele medalja za slavlje, koje je postalo „viralni hit“ na društvenim mrežama.

„Znate kako, tu su nam svima bile porodice i najbliži prijatelji. To smo svi nekako spontano i napravili. Druženje na naš, srpski način. Mi smo normalni ljudi i volimo da se veselimo i slavimo, pogotovo kada su takvi razlozi. Najviše su doprineli tome porodice i prijatelji. Usrećili su nas i bili su nam dodatna motivacija, te smo i s njima i proslavili. I kao što si rekao, to je sve izgledalo prirodno“, istakao je Bogdanović.

Presudnih 15 minuta i Jokićeve šale

Jedan od ključnih momenata za osvajanje bronze bio je i polazak na susret sa Nemcima 15 minuta pre plana, što je bila naredba Svetislava Pešića.

„Digao nas je 15 minuta ranije, na iskustvo. Postojao je neki plan Olimpijskog komiteta, ali ga je on pomerio za 15 minuta. Morali smo 15 minuta ranije da dođemo zbog gužve. Mislim da je to presudilo i nama u glavama da dođemo budniji i sa više energije“, podelio je sećanje Bogdanović, pa istakao i ostale Pešićeve kvalitete.

„Ima ogromnu energiju i ne odustaje, uporan u svojim načinima treniranja i učenja. Kad mi igrači međusobno pričamo i bunimo se na treningu ili utakmici, na kraju dođemo u sobu i kad porazgovoramo uvidimo da je u pravu. Naknadna pamet. Dokazano je njegovo iskustvo i što on kaže: ‘Nije važno da ga imaš, nego važno je da znaš kako da ga koristiš“, naveo je kapiten Srbije.

Poređenje sastava u Manili i Parizu je suvišno, za šta je „kriv“ Nikola Jokić.

„Ta ekipa je bila drugačija. Igrali smo drugačije. Kad nema Jokića, drugačije se igra košarka. On je najbolji igrač na svetu. Ponekad ni mi sami nismo svesni koliko je on dobar, koliko dominira na terenu, koliko vodi i koliko može on sam da iznese ekipu i da napravi sve nas boljim. Poređenje te dve ekipe je glupo“, pojasnio je Bogdanović.

Objasnio nam je i kakav je Jokić privatno, kao i koliki je uticaj Nikole Milutinova na čitav tim.

„Kako kome, protivnicima nije zanimljiv sigurno. Pozitivan je i on je onaj lik koji sluša pet minuta, ćuti i onda baci neku šalu. Drugačiji je dosta nego na terenu. Ali, moram i Milutinova da pohvalim. On je bio kapiten iza kapitena. Ja sam lice ove ekipe, a Milutinov je stvarno radio neke poslove i pomago mi je dosta i njemu da se zahvalimo, naravno. Jednostavno, mi smo tu drugari, i ne gledamo to tako, ali ovi što nemaju te uloge podrede se ekipi maksimalno i znaju šta treba da rade“, istakao je Bogdanović.

Srbija je delovala kao pravi tim, a ne samo puki skup pojedinaca, što je ponekad bio slučaj u prošlosti. Šta je ključ za stvaranje duha zajedništva?

„Krenulo je od toga što su pre svega svi dobri ljudi. Jednostavno, vide to kao neki vid zabave i ne gledaju na to samo kao na surovo odricanje. Od moje prve godine u reprezentaciji 2013. osetio sam drugačiju energiju nego u klubu. U klubu radiš za pare. Ovde si selektiran, pozvan, izabran. Ipak je čast i privilegija da nastupaš za svoju reprezentaciju. Znam, na primer, koliko bi igrača u Americi, mojih sajigrača, želelo da nastupa samo da vide kakav je taj osećaj, jer i oni čak prepoznaju da je to drugačija igra i da se tu igra jače i sa više želje“, naveo je član Atlanta hoksa.

Nažalost, Pešić je objavio da se povlači sa klupe Srbije, ali se Bogdan nada Karijevom povratku.

„Mi smo u našoj grupi to već komentarisali i svi smo reagovali sa ‘ja mu ne verujem’. Ja mislim da će on ostati, znajući ga i znajući koliko smo se približili, koliko smo vremena ulagali da napravimo radnu atmosferu i kult o kome smo pričali, taj pobednički mentalitet koji se jako teško gradi, a veoma se lako izgubi. Prebacijuemo pritisak na Karija“, prokomentarisao je Bogdanović.

O voljenom Partizanu i iskusnoj Zvezdi

Obaveze u NBA ligi ga sprečavaju da prati utakmice voljenog Partizana, ali je upoznat sa promenama u timu.

„Upućen sam u to koje nove igrače je ekipa Partizana dovela, ali videćemo kakva će biti sezona, tek treba da počne. Željko Obradović je dosta iskusan trener, tako da će on to, ja verujem, poslagati sve na svoje mesto“, rekao je Bogdanović.

Saigrači iz reprezentacije Kalinić, Nedović, Plavšić, Davidovac i Dobrić igraće za Crvenu zvezdu naredne sezone.

„To će samo da oteža Partizanu. Oni sigurno donose iskustvo i već su igrali u Srbiji, Jadranskoj ligi i Evroligi, tako da oni sigurno doprinose iskustvom“, zaključak je Bogdana Bogdanovića.