Bojan Krkić: Leo Mesi nije dobar uzor, kao ni Ronaldo ili Nadal

Bojan Krkić je prerano završio sa igračkom karijerom. Ponikavši u La Masiji, svojevremeno je slovio za jednog od najtalentovanijih fudbalera u Barseloni. Debitovao je još kao dečkić za prvi tim, međutim, nije uspeo da se razvije u vrhunskog fudbalera.

U svojoj karijeri zabeležio je 100 nastupa za Barselonu, osvojio je dve Lige šampiona i tri nacionalna prvenstva, međutim, kasniji tok karijere u Romi, Milanu, Ajaksu naterao ga je da već sa 32 godine bude fudbalski penzioner.

Na osnovu svog iskustva, prihvatio je ponudu Barselone da postane koordinator za malde igrače u Barseloni, sa akcenotom na one koji prelaze iz juniorskog u seniorski fudbal.

Tokom karijere Krkić se susretao sa napadima anksioznosti, čemu je posvetio nedavno objavljeni autobiografski dokumentarac.

– To je bilo nešto što sam oduvek želeo da radim, da prenesem mladima svoje iskustvo iz igračkih dana. Ljudi misle da je sve lepo, ali ima i mnogo patnje i truda. Zato sam želeo da objasnim kroz šta sam sve prošao. Razlog da snimim dokumentarac je želja da pošaljem pozitivnu poruku. On nije samo za ljubitelje fudbala, već doseže mnogo dalje. Priča o ličnim situacijama i uči vas da Lionel Mesi nije dobar uzor – otkrio je Krkić u intervjuu za španski As.

Objasnio je nekadašnji fudbaler srpskih korena našta je tačno mislio kada je govorio o uzorima kod mladih.

– Ni Mesi ni Kristijano Ronaldo ili Rafa Nadal nisu dobri primeri. Oni nisu obični slučajevi i zato ne mogu biti uzori mladim ljudima. To što su oni ostvarili u sportu je jedinstveno, a uspeh može da se dostigne kroz različite scenarije. Za mene je Serhio Kanales uspešan sportista jer je i pored tri povrede kolena uspeo da stigne do dresa reprezentacije. Hoselu je sa 33 godine postao igrač Real Madrida. E, to su vam primeri uspeha.

O sebi nije želeo da priča u datom kontekstu, iako se može pohvaliti učinku postignutom u Barseloni.

– Moja priča su 84 gola koje sam dao u Primeri. Možda je moglo da ih bude 200, ali ja cenim trud koji sam uložio da bih došao do ta 84 pogotka i ne razmišljam o onima koje nisam dao. U to vreme nisam umeo da cenim svoja dostignuća, jer si u elitnom sportu obeležen očekivanjima drugih, a to je jako teško ispuniti. Potrebni su vreme i proces, ali kao mlad igrač ti to ne razumeš, nego shvatiš tek kasnije.

U radu sa mladim igračima u Barseloni, Krkić će insistirati na razvoju empatije.

– Empatijom. U klubu smo dali ogroman značaj promociji mladih igrača na svim nivoima. Od početničkog nivoa preko kadeta i omladinaca do seniora. Kada kao omladinac saznate da ćete ići na trening rezervnog tima vi tu noć ne možete da spavate od uzbuđenja. Danas15-godišnjak želi da trenira sa rezervama, a 16-godišnjak sa prvim timom. Normalizovano je nešto što nije normalno. Ekonomsko pitanje ima veliki uticaj na to, jer su klubovi u situacijama u kojima su primorani da polažu velike nade u mlade igrače. Situacija je takva da svi previše žure i to bi trebalo da zaustavimo. Govorim o deci koja još nisu formirana i sa kojom je neophodno razgovarati. Ne smemo da odustanemo od toga i Barselona će se truditi da ceni taj put. Moramo naučiti mlade igrače da cene vrednost igranja za prvi tim.

Govoreći o problemima sa kojima se susretao, Krkić ističe da u sportu, kao i u svim sferama života, postoji mnogo ljudi koji gledaju isključivo lični interes i ne interesuju ih osećanja ljudi oko njih.

– Da budem iskren, nisam se mnogo zabavljao. Znam da to zvuči grozno, ali mnogo lepše mi je bilo dok sam fudbal igrao kao mali i bio nesvestan svega što me čeka. U životu da bi bio srećan moraš da budeš isključen od svakodnevnih dešavanja koja te okružuju. Ja sam naučio kako da nađem neki svoj način… Ne želim da zvuči kao da sam patio, ali kada sam završio karijeru to je bilo zato što sam stigao do kraja puta koji je trajao 16 sezona. Bilo je patnje, ponosa i slavlja. Mnogo golova i kada pogledam unazad, vidim više svetla nego tame – poručio je Krkić koji je tokom karijere igrao u sedam zemalja.