Braća Mamić uzimala od bogatih, ali i od „sebe“

I sa više od 10 transfera teških osam cifara, u ovom veku, zadaje domaće zadatke prodavcima fudbalske robe sa obe strane beogradskog Topčiderskog brda.

– Morate dovoljno puta da kažete NE ponudama. Ali, da biste to mogli, morate biti nezavisni. Samo ekonomski nezavistan čovek je slobodan čovek – objasnio je nekom prilikom svoju trgovačku filozofiju Zdravko Mamić, formalno nekadašnji predsednik a u praksi verovatno i dalje glavnokomandujući „modrih“, čiji su rezultati na terenu i van njega prekjuče, treći put u nizu, proglašeni najvrednijim na prostoru Balkana.

– U povijesti kluba svih Hrvata i ljubitelja sporta ostat će upisano: u najuspješnijoj sezoni u povijesti, 2021. godine Dinamo je osvojio prvenstvo Hrvatske i Kup Hrvatske, izbacio Murinjov Totenhem i igrao četvrtfinale Europa Lige, pronoseći slavu Zagreba i Hrvatske. Generacija 2021. pridružila se u vječnosti generaciji 1967. i 1982. – poručio je ranije kontroverzni gazda sa „Maksimira“, čije je poslovanje u njegovoj domovini, a i na prostorima rasturene Jugoslavije, ili predmet divljenja i aplauza ili pokazni primer lopovluka, uz toleranciju političara na vlasti u matičnom gradu i državi, jer su isti imali (in) direktnu ličnu ili partijsku korist od onoga što su decenijama radili on, njegov sin Mario i rođeni brat Zoran.

Sa jedne strane, fascinira njuh bivšeg švercera razne robe, glavnog aktera par spornih a za njegov groš veoma unosnih privatizacija domaćih kompanija, bivšeg direktora FK Osijek i FK Segesta, još od mlađih dana poznat po jakim vezama sa moćnim ljudima kontroverzne pa i zločinačke prošlosti, da pre ostalih prepozna talenat mladih fudbalera.

Nametne ih trenerima prvog tima (navodno je lično diktirao imena onih što moraju da igraju), a onda odbacuje ponude za njih, sve dok ne izboksuje (za regionalne prilike) astronomske cifre.

I to ne jednom, pet puta ili deset navrata, nego stalno. Mamić je osvojio luksuz da diktira uslove i stalno diže finanijsku lestvicu, naročito kada je preko puta sebe imao emisare bogatih klubova sa Zapada.

Nije se zaletao, još manje pristajao na mrvice, pa je za njegovih dvadesetak godina samo od prodaje fudbalera inkasirano više stotina miliona evra, mahom od udomljavanja tadašnjih ili budućih reprezentativaca Hrvatske, čije su uspehe većinski izneli eks Dinamovci.

U isto vreme Mamić je otimao novac od kluba, utvrđeno je u jednom od najpraćenijih sudskih procesa.

Ne samo što su igrači, bez prava da odbiju, bili klijenti porodične menadžerske agencije Mamića i u obavezi da deo od transfera uplaćuju na privatne račune nego su tokom dalje karijere nastavljali da daju reket alfi i omegi „modrih“.

Dok su oni izbegavali plaćanje poreza i tako uskraćivali ne mala sredstva namenjena državnom budžetu.

Zbog toga je Zdravko Mamić dobio pravosnažnih šest i po godina zatvora, dok je njegov brat Zoran dobio četiri godine i osam meseci robije.

Obeštećenja veća od 10 miliona evra

Marko Pjaca Juventus (23)

Dani Olmo     Lajpcig (23)

Luka Modrić Totenhem (21)

Joško Gvardiol                     Lajpcig (19)

Filip Benković           Lester (14,5)

Marko Rogo Napoli (13,5)

Eduardo        Arsenal (13,5)

Vedran Ćorluka        Mančester siti (13)

Lovro Majer Ren (12)

Mateo Kovačić                     Inter (11)

Dario Šimić   Inter (11)

* u mnogim transferima dogovoreni su različiti bonusi, koji su naknadno uvećavali njihovu vrednost