Da li se Džaja stidi onoga čime se Nedimović „hvali“: Da li je srpski fudbal dotakao dno i gde je kraj propasti domaće „bubamare“?

Da i od lošeg ima gore videli smo već u prvom kolu Superlige koje je gomilom optužbi na račun suđenja zloslutno najavilo kako će izgledati još jedna agonija, pardon sezona.

Kao da nije bio dovoljan slučaj brukanja sa Kolubarom, kada je Sud za sportsku arbitražu u Lozani (CAS) trebalo da u praksi rešava sukob unutar naprednjaka (jer svi znamo ko je i kako Kolubaru uveo u Superligu), nego je prvenstvo moralo da krene sa još većom blamažom.

Predsednik Sudijske komisije Dejan Filipović pravdao je odluke arbitra u derbiju kola TSC – Partizan time da „sudija nije imao dan“. Nije prvi čovek srpskih sudija smeo da javno kaže da arbitar nije namerno pogrešio (što je u prethodnim sezonama bio češći slučaj), ali je poruka jasna kao dan.

A kako smo do toga došli? Lako. Višegodišnjim favorizovanjem pojedinih klubova (uključujući i Kolubaru) i praksom da se van fudbalskog terena unapred odlučuje ko treba da bude prvak, ko da ispadne, a ko da uđe u ligu.

Tužna slika srpske fudbalske stvarnosti možda se najbolje ogleda u rečima direktora Crvene zvezde Zvezdana Terzića od pre nekoliko sezona: „Ne treba sudija da nam svira penal kad vodimo 5:0“.

Bruku prvog kola dodatno je upotpunila izjava potpredsednika FSS Branislava Nedimovića da su ga klubovi poluvremenu utakmica zvali da se žale, ali da on, tobož, „nije dežuran za suđenje“.

U nekoj drugoj zemlji bi se tako visoki funkcioner Saveza stideo da javno kaže da vodi sistem u kome klubovi očekuju (znaju) da neko van terena utiče na tokove utakmica, a javnost bi odmah zatražila njegovu smenu jer u takmičenju očigledno postoji ozbiljan problem.

Međutim, nije poruka Nedimovića bila upućena samo javnosti, već i nekima drugima koji treba da je čuju, a glasila je otprilike ovako: Da, tačno je, ja se pitam za sve, a ne Dragan Džajić koga smo morali pod (pri)silom javnosti da postavimo.

Naravno da ne bi bilo dobro ni da se Džaja pita za sve, ali šta ćemo, naučili smo u autokratskom sistemu razmišljanja da verujemo da uvek neko mora da se pita.

A posle Kokeze smo dobili da se za sve pita bivši ministar kojeg ne pamtimo po rezultatima nego po dočekivanju premijera Crne Gore u farmerkama i patikama.

Čaršija tvrdi da ga je gazda poslao u FSS da počisti Kokezin nered (u koji spadaju i nuspojave poput Kolubare, Proletera iz Novog Sada i sl.) – pa nek je i njemu i srpskom fudbalu sa srećom.

Mislite o tome.

Autor je urednik u Danasu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.