Brankica Mihajlović: Lupam loptu o zid kao kad sam bila mala

Poput trofejne odbojkaške reprezentativke Srbije Brankice Mihajlović, koja je još od početka februara van stroja zbog preloma i operacije domalog prsta šake.

– Kako se kaže – nesrećo, dobro došla ako si sama. Svakako sam morala na pauzu zbog komplikovane rehabilitacije tako osetljivog i za nas odbojkaše vrlo važnog dela tela, da bi ova pandemija dodatno produžila moj povratak sportu. Prvo sam u februaru, treći put u životu, polomila prst šake, pa je u martu buknuo korona virus u Evropi, ali sve je to život. Što dođe to mora i da prođe, šta više nisam propustila od klupske sezone onoliko koliko sam mogla da nisu prekinuta sva takmičenja u Turskoj i van nje – zvuči vrlo razumno i smireno jedna od najcenjenijih primačica servisa na svetu na početku razgovora za Danas.

– Ako jednog dana odlučim da napišem knjigu, posvetiću je povređenim kolegama i koleginicama sportistima. Svako ima svoj način da se nosi sa lošim stvarima, ali posle tri preloma i višemesečne pauze zbog problema sa kolenom tačno znam šta se mora a šta ne sme raditi u trenucima kada ste na silu odvojeni od svog posla. Mislim na prevazilaženje raznih mentalnih prepreka u procesu oporavka i borbu sa strahovima kada dođe dan da ponovo izađete na teren. Svega tu ima… Samo ne bi smelo da bude kuknjave. Ili barem ne dugo. Nema od toga vajde.

Standardnu starterku u moćnoj ekipi Fenerbahčea život u doba korone snašao je u Istanbulu, gde se u nekom trenutku suočila s ograničenjima sličnim vanrednim merama u većem delu sveta.

– Prvo su uvedene posebne higijenske mere i pravila ponašanja na treninzima i utakmicama, uz preporuku ograničenog kretanja i mešanja s ljudima van kuće i sala, a onda su prekinuti prvenstvo i Kup. Na primer, u Fenerbahčeov sportski kompleks mogli smo ući samo jedan fizioterapeut i ja – zbog rehabilitacije, dok druge devojke nisu imale pristup ni dvorani, ni teretani. Posle nekog vremena su strankinje dobile dozvolu da se vrate kući, pa sam već neko vreme s mojima u Brčkom. I bolje mi je tako. sve je lakše kada imaš porodicu pored sebe, a i ovde je situacija sa zarazom drugačija nego u višemilionskom Istanbulu. Srećom, pa se i tamo i ovde popravlja stanje i polako popuštaju uvedene mere. Nadam se da ćemo se uskoro svi vratiti kakvom-takvom normalnom životu.

Iz Turske stižu vesti o mogućem nastavljanju prekinutih odbojkaških takmičenja, ali dvostruka šampionka Evrope i osvajačica planetarne titule nema pouzdanu informaciju o sudbini suspendovane klupske sezone.

– Ne znam ništa dok ne dobijem zvanično obaveštenje kluba. Samo čitam da postoje različite ideje. Ima ih koji su za kraj prvenstva i Kupa, bez proglašenja konačnih pobednika, drugi bi da se titula dodeli prvoplasiranom timu, neki su za igranje plej-ofa…. Videćemo šta će smisliti klubovi, Savez i država. Jedino što je sigurno je da nema ništa od nastavka evropskih takmičenja.

Nema ni od Olimpijskih igara ovog leta u Tokiju, pa će Mihajlovićeva, Milena Rašić, Tijana Bošković, Maja Ognjenović, Stefana Veljković, Bjanka Buša… morati da sačekaju 12 meseci na odbranu srebrne medalje iz Rio de Žaneira.

– Ja sam tu malo mimo sveta. Ne pravim dramu oko odlaganja Olimpijskih igara jer sam, igrajući u različitim zemljama i kulturama, naučila da prihvatam stvari. Ako ne možeš da utičeš na njih, onda im se prilagodi. Kao što to, na primer, rade Japanci. Život među njima me je obogatio i opametio. Pokušavala sam kao nešto da menjam ljude oko sebe tamo, pa sam to probala sa sobom… Dok nisam shvatila da se samo bez potrebe stresiram i trošim. Tako gledam i na Igre. Nisu mogle sada da se organizuju? Dobro, desiće se sledećeg leta. Biće problema tempirati formu za Evropsko prvenstvo i OI, u kratkom razmaku? Hoće, ali moramo se snaći.

Posledice globalnog širenja kovida 19 učinile su da naša sagovornica dobije tako dug letnji odmor da šaljivo konstatuje „Ne znam da li ću umeti da se snađem s tolikim danima, nedeljama i mesecima bez treninga i utakmica“.

– Ko radi mora i da se odmori, ne bi bilo normalno i zdravo drugačije, ali ovo sada već predugo traje. Za sada lupam loptu o zid kao kada sam bila mala. A palo mi je na pamet kako bismo mogle da se uskoro okupimo u Beogradu. Mi iz nacionalnog tima. Da se igramo odbojke, onako za našu dušu. Moram da prijavim ideju Mileni Rašić, ona voli i ume da nas organizuje. I za rad i za provod. Ko zna, možda i za neko zajedničko putovanje po Srbiji, pošto će se teško moći na more ovog leta – uželela se sporta 29-godišnja Brčanka, čija je bogata internacionalna karijera išla preko Švajcarske, Francuske, Brazila, Japana i Kine do (drugi put) Fenerbahčea, s kojim ima još godinu dana ugovora.