Bret Dejvidson: Srbi su stvoreni za ragbi

Na Božić po Gregorijanskom kalendaru u kafiću Prelet u kome radi kao menadžer, susreli smo se sa Bretom Dejvidsonom, selektorom ragbi selekcije Srbije do 19 godina i trenerom Crvene zvezde.
Ovaj 42-ogodišnji entuzijasta iz Australije je već sedam meseci stanovnik Beograda, gde, kako priznaje, uživa u svojoj evropskoj avanturi.

Ragbi nije sport koji Srbiji donosi novac, a bavljenje istim je motivisano pre svega entuzijazmom i ljubavlju prema igri, fer pleju. Još kada neko prevalili pola sveta, da bi se bavio ovim sportom u Beogradu, onda uz navedeno možemo dodati još duh avanturizma i po koji gram ludosti.
Upravo se tako može opisati selektor Bret Dejvidson koji je rado pristao na razgovor o ragbiju, Beogradu i svom životu za Danas.rs.

Za početak, kako se dogodilo da radite u kafiću? Ne očekuje se od selektora da vodi kafe.

– Bivši reprezentivac Dimitrije drži ovaj kafić, a prvi put sam došao sa Džonom, bivšim selektorom Srbije. Nastavio sam da dolazim, a Dimitrije i ja smo “kliknuli” i od starta se lepo družili. Jednog dana je morao da hitno da ode i završi neki posao. Nije znao kome da ostavi kafić, pa sam mu rekao da mu mogu da pomognem. Zatim je morao da ode na par dana van grada, opet sam se ponudio i ostalo je istorija. Nalazi se pet minuta od stana u kome živim i to je sjajno.

Praktično radite tri posla, dva trenerska i menadžerski.

– Da, iako ne bih ovo nazvao poslom. Takođe, ne bih rekao da vodim kafanu. Pre se osećam kao zabavljač iz inostranstva.

Da li kao kafedžija imate problema u komunikaciji, s obzirom da ne govorite srpski?

– Srećom, uvek ima nekog ko zna engleski. U suprotnom, pričamo rukama. Do sada sam od srpskog sam naučio psovke, zatim reči poput pivo, rakija, levo, desno i naravno termine koji se tiču ragbija.

Znate da pravite koktele, kafe?

– Da, da imam iskustva od ranije. Rad u kafeu mi je kao terapija, a ljudi kojima sam okružen kao porodica. Divna energija kruži ovim mestom. Sinoć su mi organizovali malu žurku za Badnje veče. Naravno nisam ništa znao. Ostali smo do kasno. Ovde smo kao porodica. Koja mi nedostaje.

Da li ste očekivali tako nešto u Beogradu, šta ste u stvari očekivali?

– U Australiji postoji velika srpska zajednica, a Kanberi, odakle sam, odrastao sam sa par drugara koji su poreklom Srbi. Oni su i motivisali da prihvatim posao selektora reprezentacije do 19 godina. Imao sam neke nagoveštaje, ali nisam očekivao ovo, bilo da se radi o ragbiju ili ljudima. U Beogradu se stalno nešto dešava, a ovde na Vračaru gde živim već imam nekoliko mesta u koja volim da odem. Tu je i Prelet u kome „radim“. Inače, Srbija je mesto za žilave i snažne ljude, bilo da su žene ili muškarci. Oseća se i trauma prošlih ratnih vremena. Na prvi pogled ljudi deluju da imaju jak oklop, ali se on lako razbije i onda te prihvate kao deo svoje porodice. Neverovatno je. Sad hoće i da me ožene ovde, a žene su ovde prelepe. Ako ništa, makar da razmenim pasoše sa nekom od žena.

Šta vas je najviše motivisalo da dođete? Avantura, mogućnost da vidite Evropu, ragbi?

– Evropa svakako. Moj otac je engleskog i škotskog porekla, a deda mi je Čeh. Kada je u pitanju ragbi, želim da uradim nešto drugačije. Trenirao sam juniore u Australiji, a ovo je prilika da napravim nešto drugačije. U svetu ragbija se dosta toga zna i stvari se rade po šablonu. U Srbiji je prilika da se napravi nešto drugačije, bolje. Mogu da menjam. Igra je ista gde god da igrate, “kopi pejst”. Igrači su postali roboti, mašine. Gledaš utakmicu i unapred znaš šta će se dogoditi, ko će gde. Želim nešto novo. Tako nam se i povećavaju šanse da iznenadimo nekog u evro takmičenju. Dolazimo na potpuno drugi nivo i ne možemo očekivati nešto ako igramo predvidivo kao i drugi. Moj otac je takođe bio trener. Živeli smo i trenirali. On mi je rekao da se okušam kao trener. I da to treba da činim na svoj način.

Šta vam je rekao kada je u pitanju odlazak za Srbiju?

– Nažalost umro je pre šest godina. Počinio je samoubistvo. Proveo sam neke vreme u depresiji. Bili smo najbolji prijatelji, drugari, veoma vezani. To su bila naša dobra vremena. Naravno bilo je vremena kada smo se i mrzeli, ali to je normalno za porodicu. Četiri, četiri i po godine nisam mogao da gledam ragbi meč.

Srbi dobro igraju košarku, odbojku, timske sportove, kako vam deluju u ragbiju?

– Nisam očekivao da imaju takva znanja i veštine. Imaju beskrajni potencijal. Napravljeni su za ovu igru. Veliki, jaki, po malo ludi, a to je sve potrebno. Bolje nego što sam očekivao. Postoji još dosta da se uradi, ali potencijal je tu i to je ono što me vozi, inspiriše. Prošle godine je u jednom trenutku bilo 29 reprezentacija bilo u Beogradu. To je luda brojka. Bilo je više takmičenja istog dana i stvari su definitivno pomerile na bolje.

Krajem januara kreće Čelendž kup u kome vodite Crvenu zvezdu, šta očekujete?

– Igramo protiv najstarijeg ragbi kluba iz Kambrije u Engleskoj. Jači su, ali možemo da se takmičimo. Već smo napravili dovoljno jer se BBC zainteresovao za Zvezdu i prenosiće naš meč direktno 27. januara.

Dokle ostajete u Beogradu?

– Zavisi. Do marta sigurno. Onda ćemo videti. Nemam kartu za povratak kući. Niti žurim. Imao sam sreće što sam došao u Srbiju.