Britanski mediji: Đoković ni prvi, ni poslednji koji trpi budalaštine svog oca

Nakon četvrtfinalnog meča u kojem je Novak Đoković pobedio Andreja Rubljova, Srđan Đoković je pobedu proslavio u društvu grupe navijača koji su nosili „nedozveljene zastave“ i izvesnog gospodina koji je nosio majicu sa slovom „Z“, uzvikujući „Živeli Rusi“.

Ovaj događaj postao je glavna tema u medijima, a britanski Telegraf objavio je tekst svog kolumniste Olivera Brauna u kojem je napisao da Novak nije prvi teniser „koji trpi budalaštine svog oca“ i podsetio na ono što se događalo Jeleni Dokić i Bernardu Tomiću.

„Tenis je sport pun, čak i u nedavnoj prošlosti, roditelja tenisera koji su van kontrole. Uzmimo za primer Damira Dokića, koji je svojevremeno pretio da će dići u vazduh ambasadu Australije u Beogradu i tako terorisao svoju ćerku Jelenu, nekadašnju četvrtu teniserku sveta, da je razmišljala o samoubistvu“, piše Braun, a zatim dodaje:

„Ili Džon Tomić, tolika pretnja je bio da je udario glavom sparing partnera svog sina Bernarda. Kako rastu osude za Srđana Đokovića zbog druženja sa proruskom mafijom u Melburnu, vredi imati na umu da njegov sin Novak nije prvi, a sigurno neće biti ni poslednji koji je pretrpeo javni napad kao posledicu budalaština njegovog oca.

Naravno, priča je sa nebesa poslata za Đokovićeve australijske klevetnike, koji bi želeli da ga ponižavaju drugu godinu zaredom. Čak i pre nego što se pojavio video na kojem njegov otac očigledno izjavljuje ’Živeli Rusi’, jedan radio voditelj iz Melburna je pozvao da se devetostruki šampion izbaci iz zemlje zbog navodne nezahvalnosti i nepristojnosti u pobedi prema Aleksu de Minauru, uzvikujući: ’Ponovo ga deportujte!’

Pritisak na njega će se sigurno pojačati zbog ludorija Srđana, koji je pozirao pored čoveka u majici sa proratnim simbolom „Z“ i sa zastavom sa likom Vladimira Putina. Među njegovim kritičarima već se priča da jabuka ne pada daleko od drveta. Ali da li je zaista pošteno tako ga povezivati sa svime?

Činjenica je da je Đoković i rečima i delom pokazao da je sve samo ne Putinov ljubitelj. U prvim danima rata poslao je SMS Sergeju Stahovskom, ukrajinskom igraču koji se pridružio otporu protiv ruske invazije, rekavši:’Misleći na vas, nadam se da će se sve uskoro smiriti. Recite mi koja bi bila najbolja adresa za slanje pomoći. Novčana pomoć, kao i svaka druga pomoć’. Stahovski mu je zahvalio na doprinosu „podizanju duha Ukrajinaca“.

Kontrast između Đokovićevog ponašanja i ponašanja njegovog oca je velika i ljudi brzo sude i osuđuju. Samo zato što Srđan stoji rame uz rame sa čovekom koji se zaklinje na vernost Aleksandru Zastanovu, vođi motociklističke bande „Putinovi anđeli” u Moskvi, ne znači da je njegov sin spreman da se pojavi na preostalim mečevima u ‘Z’ majici.

Ali, ponašanje Đokovića starijeg je dovelo do diplomatskog incidenta koji bi mogao imati ozbiljne posledice. Vasil Mirošničenko, ukrajinski ambasador u Australiji, osudio je pro-Putinove demonstracije kao „sramotu“.

Ta će se presuda sigurno čuti glasno i jasno na Vimbldonu, čiji je čitav razlog za zabranu ruskih i beloruskih igrača prošlog leta bio uklanjanje bilo kakve platforme za veličanje Putinovog režima. Dok se smatra da Ol Ingland klub ukida ograničenja na ovogodišnjem turniru, prizor srpskih ekstremista koji uzvikuju „svoj našoj braći u Donbasu i Lugansku“ mogao bi da ostavi prostora za razmišljanje.

U stvarnosti, tipična publika na Vimbldonu je otprilike podjednako verovatna da će razviti proruske parole kao i da će početi da skandira protiv kralja. U smislu tona i ambijenta, turnir teško da bi mogao da bude udaljeniji od Australijan opena.

Tamo gde je Melburn park često žarište tenzija među balkanskim iseljenicima, mesto gde se 150 Srba i Hrvata svađalo u pivskoj bašti 2007. godine, Vimbldon je toliko zabrinut za protokol i bonton da će čak i neumereno vikanje na pauzi dovesti do izbacivanja po kratkom postupku.
Ako Vimbldon išta uradi, to će biti da Srđanu Đokoviću da najstrože upozorenje na njegovo ponašanje.

Na kraju krajeva, mesto ima istoriju kada je u pitanju obračun sa problematičnim očevima. 2000. godine izbacila je Damira Dokića nakon što je razbio telefon novinara i pobesneo: „Kraljica je za demokratiju, sve ostalo u ovoj zemlji je fašističko“. A 2013. zabranio je Džonu Tomiću nakon ozloglašenog incidenta sa udarcem glavom.

Đokovićev otac nije u istoj ligi sa njima i za takvu osudu. Istina, on se ponekad grubo ponašao, posebno kada je pozivao Srbe da izađu na ulice da brane čast njegovog sina tokom sage o vakcinaciji, i kada je organizovao smešnu konferenciju za štampu insistirajući: „Razapeli su Isusa, sada razapinju Novaka.”

Čak i najvatreniji Đokovićevi branioci bi se borili da tvrde da njegov tretman ima bilo kakve biblijske paralele.

Pa ipak, kako Srđan pokušava da još jednom nepotrebno oteža život šampiona, jedno biblijsko učenje je možda poučno: Da sin neće snositi bezakonje oca“, piše u kolumni koju je objavio Telegraf.

Organizatori Australijen opena upozorili su Srđana Đokovića da će „snositi posledice“ ukoliko ponovi sličan prekršaj.