Košarkaši Srbije izgubili od Italije, ne idu na Olimpijadu 1Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Loše je izgledalo od početka; kvalitet Filipina i Dominikanske Republike, odnosno Portorika u polufinalu, stvorio je ipak privid da je ispunjenje cilja ostvarivo, međutim kada je bilo najvažnije, reprezentacija Italije ogolila je sve nedostatke košarkaške selekcije Srbije.

Nažalost, uprkos logistici, potrošenim milionima na dobijanje organizacije kvalifikacionog turnira, reprezentacija Srbije je porazom u finalu od Italije (95:102) u hali “Aleksandar Nikolić” ostala bez plasmana na Olimpijske igre u Tokiju od 23. jula do 8. avgusta.

Puleni selektora Igora Kokoškova potučeni su do nogu; razlika je početkom treće deonice iznosila i nestvarnih 24 razlike (49:73) tako da konačan rezultat ne daje pravu sliku kvalitativnog odnosa. Možda je na 34 sekunde do kraja, Teodosić eventualnom trojkom mogao da završnicu pretvori u pravu dramu, ali je promašajem na 90:98 Srbiju uverio da je kapitulacije neminovna.

Čudno je sve izgledalo od samog starta; neobjašnjivo, selektor Kokoškov počeo je meč sa Avramovićem na jedinici, odlučivši da na klupi ostavi Teodosića i Micića. Iako se znalo da su Italijani doputovali na turnir bez dominantne petice, sa Melijem i Polonarom u centarskoj liniji: četvorkama koje odlično šire igru i šutem za tri dolaze do egzekucije, Srbija je zaigrala sa Marjanovićem na centru, što je protivnik oberučke prihvatio.

Samo u prvoj četvrtini, Italijani su ubacili čak 28 poena; prelako su pronalazili rešenja, probijajući prvu liniju odbrane kako su zamislili. Odličan je bio Nikolo Menion (24p, 4as), košarkaš Golden Stejta, plejmejker koji je obrazovanje sticao na čuvenom Univerzitetu Arizona.

Njega i Fontekija (21p) niko nije mogao da zaustavi u igri jedan na jedan. Menion je bio izvanredan i u fazi tranzicije, u meri da su Italijani u tom segmentu ubacili čak 30 poena. Da bi epilog zaista mogao da bude negativan dalo se naslutiti već na poluvremenu. Koliko su košarkaši Srbije delovali dezorijentisano ilustrovao je podatak od nestvarnih 57 primljenih poena u prvih 20 minuta.

Italijani su do treće deonice pogodili čak devet trojki, na procentu uspešnosti od 50 odsto. Sjajan je bio i Tonjut (15p), dok se Polonara pokazao kao meč-viner sa 22 poena, trojke šest od osam. 

Bez jasnih ideja i pametne eksploatacije visinske i gabaritne dominacije Marjanovića i Petruševa, Srbija je po inerciji išla iz greške u grešku.

Tek na mahove, Anđušić bi vezanim trojkama rasplamsao maštu prisutne publike (27p, 7/12 za tri), Dobrić požrtvovanošću i prisutnošću u kontranapadu (17p), odnosno Petrušev na samom kraju utakmice (22p) kada se na delu moglo videti koliko je produktivnija mogla da bude Srbija u igri dva na dva po 45 stepeni. Nažalost, prvi poraz od Italijana od osamostaljenja, u sedmom međusobnom meču, doživlje je na veoma bolan način.

U 34. minutu gosti su imali zalihu od 24 poena. Pred poslednju deonicu ubacili su neopisivih 80 na podnošljivih 14 poena zaostatka (66:80), međutim, Srbija se već u uvodnom minutu presudne deonice našla “usred puta bez povratka”. Za samo 30 sekundi izašla je iz bonusa, nadograđenog tehničkom Anđušića.

Pokušao je Kokoškov sa Kalinićem na pet; krajnje niskom petorkom, u planu da defanzivno svi preuzimaju, ali nije vredelo. Iako su Italijani ostali bez šuta za tri u arsenalu (0/6) vremena više nije bilo. Inertnost i ishitrenost bili su posledica nemoći pretvorene u veliku bruku: Srbija neće braniti srebro iz Rija 2016.

Bjelica: Da se zapitam, ima li više smisla

– Malo je reći neuspeh, ovo je katastrofa! Od nas se očekuje da se plasiramo. Želeli smo da usrećimo naš narod, izvinjavam se. Ne bežim od odgovornosti. Sa ovakvom igrom i pristupom ne zaslužujemo da odemo. Izgubili smo od bolje ekipe. Jednostavno, ne znam šta bih rekao. Odigrali smo užasnu košarku. Da ne ulazim u detalje. Oni igraju sa dve četvorke. Težak poraz. Treba da se vidi kako ćemo dalje. I ja treba da se zapitam da li treba da igram dalje, da li ima smisla. Nije problem biti deo neuspeha, ali nisam mogao da pomognem ekipi. Izvinio bih se našem narodu – samokritičano je zvučao Nemanja Bjelica, svestan da se od njega mnogo više očekivalo, s obzirom na to da je trebalo da bude jedan od nosilaca igre.

Micić: Nije sad vreme, ali čuće se

Ofanzivno je bio solidan kada je ušao u igru (8p, 2as za 14 minuta), defanzivno ništa nije mogao Menionu, kao ni kompletna spoljna liniji Srbije, međutim Vasilija Micića nije bilo na parketu u poslednjoj deonici, kada se odlučivalo o krajnjem epilogu finalne utakmice. 

“Veliki poraz za sve nas. Neočekivana situacija koja se desila meni lično, ali nije vreme za to. Zasluženo su pobedili, odigrali su odlično 40 minuta. Ništa… Čuće se”, reči su Micića posle kojih se može pretpostaviti da je došlo do izvesnih nesuglasica tokom same utakmice.

Vize za Nemačku i Sloveniju

Plasman u Tokio izborila je i Slovenija pobedom nad Litvanijom 96:85 uz tripl-dabl Luke Dončića (31 poen, 11 skokova, 13 asistencija. Nemačka je do vize za Igre došla jer u Splitu bila bolja od Brazila 75:64.Noćas su u kanadskoj Viktoriji za poslednje mesto u Tokiju igrale Češka i Grčka.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari