Za manje od godinu dana, srpski klupski vaterpolo od pozicije izumiranja mogao bi da dođe do nivoa da konkuriše najboljima na Starom kontinentu.
Iako u epicentru nisu Partizan i Crvena zvezda kao jedini prvaci Evrope sa prostora naše zemlje (pored Bečeja), Vaterpolo klub Novi Beograd nameren je da stvori pravi „drim-tim“ za narednu takmičarsku godinu u kojem bi mesta moglo da bude za asove svetskog formata poput Aleksandra Ivovića, Dušana Mandića, pa čak i Nikolu Jakšića.
Šta je po sredi i kako je relativno novi klub bez tradicije i istorije došao u poziciju da je finansijski sposoban da konkuriše jednom Pro Reku, svetskom gigantu i najbogatijem vaterpolo klubu na planeti, teško je dokučiti, s obzirom na to da je Aleksandar Šoštar, sportski direktor Novog Beograda, upitan nedavno od Danasa koliki je budžet kluba, izjavio da je reč o poslovnoj tajni.
Posle odustajanja Hanovera, Novi Beograd je nedavno dobio organizaciju završnog turnira Lige šampiona u naredne tri godine, zbog čega je i počašćen mestom u najelitnijem rangu za sledeću sezonu, što je prouzrokovalo da klub koji sa pozicije direktora vodi Aleksandar Šapić, a ekipu trenira Vladimir Vujasinović, kontaktira najbolje vaterpoliste današnjice nameren da ih angažuje za narednu sezonu.
Prema pisanju sajta waterpoloitaly.com Novi Beograd je kontaktirao Aleksandra Ivovića, najboljeg beka današnjice i sinonima za sve vrhunske rezultate Pro Reka u poslednjoj deceniji, spremivši mu „monstruoznu ponudu“ koja je kapitena crnogorske reprezentacije veoma zaintrigirala, toliko, da je blizu odluke da posle skoro 11 godina (jednu sezonu proveo u dubrovačkom Jugu) promeni sredinu.
Iako Ivoviću Pro Reko nudi novi ugovor, pošto mu aktuelni ističe na kraju sezone, ponuda Novog Beograda je očigledno unosnija i primamljivija.
Isti izvor navodi da je Novi Beograd u jeku pregovora sa Dušanom Mandićem, još jednim asom Pro Reka, kao i Nikolom Jakšićem, koji je sa Ferencvarošem osvojio prvenstvo Mađarske. Ako se pritom uzme činjenica da su Duško Pijetlović i Radomir Drašović praktično već kaparisani za narednu sezonu, deluje logično upitati se koliki će to budžet imati Novi Beograd.
Jugoslav Vasović, sportski direktor Radničkog, nedavno je, nakon istorijskog osvajanja Regionalne lige, otkrio da je budžet Kragujevčana za tekuću takmičarsku godinu 700.000 evra, da je prosečna plata igrača 1.300 evra i da, ukoliko klub želi da napreduje, za narednu sezonu morao bi da poveća sredstva za najmanje 20 do 30 odsto.
Poređenja radi, Radnički ove sezone ima u sastavu jednog standardnog reprezentativca Srbije – Strahinju Rašovića i Aleksu Ukropinu, reprezentativca Crne Gore, dok bi Novi Beograd, ukoliko dovede pojačanja koja planira, imao „drim-tim“ na svetskom nivou, što bi iziskivalo milionski budžet samo za plate asova poput Ivovića, Pijetlovića…
Kapiten reprezentacije Crne Gore jedan je od najplaćenijih vaterpolista na svetu i nema sumnje da bi Novi Beograd za njegove kvalitete, znanje Mandića, Jakšića, već prisutnih Miloša Ćuka, Draška Gogova morao da izdvoji minimum 300 do 400.000 evra po igraču.
Možda bi tolika ulaganja imala smisla da je vaterpolo finansijski isplativ sport, odnosno da prethodna iskustva Partizana, Crvene zvezde i Bečeja nisu pokazala da projektovani budžeti na nerealnim osnovama i političkoj podobnosti lako mogu u perspektivi da dovedu do kolapsa.
Uostalom, promenom vlasti u Srbiji 2000. Bečej je kao nekadašnji prvak Evrope maltene postao amaterska vaterpolo sredina, Partizan još uvek ne može da se ratosilja dugova napravljenih još u periodu kada je 2011. osvojena poslednja titula šampiona Starog kontinenta, dok je Crvena zvezda slučaj za sebe i umetnost je kako je preživela najteže dane od osnivanja kluba, nakon što je 2013. postala prvak Evrope.
Zvezda u Obrenovcu i Zrenjaninu
Vaterpolo klub Crvena zvezda u svojoj istoriji imao je dosta uspona i padova. U vaterpolo školi crveno-belih stasavali su asovi formata Aleksandra Šapića, Aleksandra Ćirića, Milana Aleksića… dok je i Vladimir Vujasinović, selidbom iz Hrvatske u Srbiju, za vreme ratnih dešavanja u bivšoj SFRJ, prvo zaigrao u Zvezdi. Nažalost, loše finansijsko poslovanje, uglavnom zavisno od političke volje stranke ili koalicija na vlasti, neretko je bivšeg prvaka Evrope dovodilo pred gašenje. Verovatno ni u Zvezdi ne znaju koliko su puta menjali prefiks kluba i kako su preživeli godine u kojima su utakmice igrali u Obrenovcu, jer nisu imali bazen u Beogradu, odnosno svakodnevno odlazili u Zrenjanin gde su trenirali.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.