Buva preskočio Zlatnog dečaka: Kako je Leo Mesi dokazao da je u rangu sa Dijegom Armandom Maradonom

Nije bilo dovoljno ni to što je osvojio deset titula prvaka Španije, sedam Kupova kralja, četiri Lige šampiona, tri UEFA Superkupa, tri Klupska prvenstva sveta, zlatnu olimpijsku medalju i sedam zlatnih lopti.

Naime, zemlji u kojoj ogroman broj ljudi živi u siromaštvu i koja je doživela poniženje porazom u Folklandskom ratu, titula prvaka sveta 1986. donela je povratak nacionalnog ponosa. A tu titulu doneo je Dijego Maradona. Takođe, Dijego je bio čovek iz naroda, sa svim svojim vrlinama i manama, mnogo bliži prosečnom Argentincu od nekog klinca koji je još sa 13 godina otišao u Barselonu i koji je u Evropi zaradio slavu i novac.

Iako je najbolji strelac i rekorder po broju nastupa za reprezentaciju, nikada nije osvojio veliko takmičenje sa Argentinom. Od 2006. kada je prvi put zaigrao za svoju zemlju na Mundijalima, pa do 2018. u Rusiji nije uspevao da učini ono što je činio u Barseloni i to mu zemljaci nisu praštali.

I ne samo da nije bio prvak sveta, već nije uspevao da osvoji ni titulu šampiona Južne Amerike, iako je tri puta igrao u finalu. Posle neuspeha na šampionatu kontinenta 2016. čak se na kratko i oprostio od igranja u nacionalnom timu, ali se ubrzo predomislio i poveo svoju ekipu na Svetsko prvenstvo u Rusiji, u, kako se mislilo, poslednji pokušaj da osvoji titulu šampiona sveta. Ipak, već u prvoj utakmici u nokaut fazi Argentina je izgubila od kasnijeg šampiona Francuske.

I pored novog neuspeha, fudbaler koji je tokom svoje karijere od protivničkih odbrambenih igrača dobio nebrojene udarce i koji se bezbroj puta našao na travi, ponovo je ustao i odlučio da, u već poznim igračkim godinama pokuša još jedanput.

Prošle godine osvojio je prvenstvo Južne Amerike, prvo za Argentinu posle 1993. godine, pobedom u finalu nad Brazilom na terenu najvećeg rivala. Mnogi su potrčali da kažu kako je ovim trofejem Mesi dokazao da je najveći i da može mirno u reprezentativnu penziju.

„Bilo mi je jasno da moram da pokušavam sve dok postoji šansa i da ne mogu da se oprostim od reprezentacije bez osvojenog velikog trofeja“, izjavio je posle ovog trijumfa.

Posle tog takmičenja vratio se u Barselonu, ali su mu u klubu rekli da posle 18 godina mora da ide, jer nemaju novca za njegovu platu. Iako je u PSŽ dobio ogroman novac plakao je na konferenciji za medije kada je saopštio da napušta Barsu. Celu prošlu sezonu odigrao je kao senka nekada najvećeg igrača na svetu, a dočekao je i da mu navijači zvižde prilikom svakog kontakta sa loptom.

Argentina je u Katar došla sa timom sastavljenim od igrača skromnog kvaliteta, ali sa dovoljnim kvalitetom da izdrže do trenutka kada će 35-godišnji Mesi doneti pobedu. I on je to učinio. Isto onako kako je Maradona doneo Argentini titulu šampiona sveta 1986. u Meksiku.

Scene sa dočeka u Buenos Ajresu govore da se Buva konačno izborila za ljubav Argentinaca, koja je do nedelje bila rezervisana za Zlatnog dečaka. Mesi sad može mirno da razmišlja o kraju karijere jer je najbolji svih vremena i u svojoj zemlji.