Čakir mogao i morao bolje

Ovog puta, čini mi se da je bio pomalo opterećen prethodnom svojom utakmicom gde je napravio jednu veliku grešku, koju nije ispravio čak ni nakon gledanja snimka. Radi se o utakmici između Argentine i Nigerije gde nije dosudio kazneni udarac za afričku ekipu nakon nenamernog, ali nespretnog igranja rukom odbrambenog igrača. Generalno je dobro presuđivao, ali nije prikazao njegov uobičajeni neumoljiv stil suđenja sa puno autoriteta, pa je na trenutke izgledalo kao da će izgubiti kontrolu nad utakmicom i njenim akterima.

To se, na njegovu sreću nije desilo, ali je izjednačujući pogodak postignut đonom nakon visoko podignute noge napadača, što nije dozvoljeno osim ako nema nikog u njegovoj blizini ili ako time ne ugrožava svoju ili bezbednost drugih. U ovom slučaju je ugrožen bio odbrambeni igrač, pa je trebalo dosuditi indirektan udarac zbog opasne igre. Ne može reći da je odbrambeni igrač išao nisko glavom, nego u visini ramena gde se glavom i igra, a napadač je na ovaj način i omeo protivnika da eventualno bolje reaguje. Moramo reći da su ovo dve veoma neuobičajene i interesantne situacije koje su se, igrom slučaja, dogodile istom sudiji. Sve u svemu, što važi i za sudiju prvog polufinalnog duela, glavni sudija Čakir je zadovoljio, ali njegovo suđenje nije bilo na izrazito visokom nivou koji od njega očekujemo.