„Cenim slobodu žena u Iranu, ali ne volim selektivnu pravdu“: Lane Jovanović užasnut idejom o izbacivanju Iranaca sa Mundijala

Reprezentacija Irana se na jedini dozvoljen, regularan i prihvatljiv način – na travnatom terenu – plasirala na Svetsko fudbalsko prvenstvo krajem ove godine, ali joj nekoliko meseci posle uspešno završenih kvalifikacija i samo tri nedelje i nešto dana pred početak turnira u Kataru nad glavom visi izbacivanje sa Mundijala. Čelnici Međunarodne fudbalske federacije nisu ničim pokazali da je tako nešto moguće, ali malo-malo pa FIFA bude pozvana na obračun za zelenim stolom sa ekipom portugalskog stručnjaka Karlosa Keiroša, jer predstavlja zemlju čije vlasti sprovode represiju nad „neposlušnim“ ženama u toj zemlji i muškim sunarodnicima na njihovoj strani u krvavom sukobu.

„Uz moju Srbiju, u Kataru ću navijati za reprezentaciju Irana! Zato što ne volim selektivnu pravdu! Politika je đavolja stvar, a najveća laž da ne sme imati dodirnih tačaka sa sportom, jer ga je zaposela i ne pušta na miru. Kao zakleti pacifista, iznad svega cenim ljudsku slobodu, svakog čoveka na Zemlji, pa i žena u Iranu, ali bi izbacivanje iranskih fudbalera sa Svetskog prvenstva bili vrhunsko licemerje i nepravda“, kao iz topa odgovara Milan Lane Jovanović na pitanje Danasa o sve glasnijim zahtevima da se pomenutom učesniku takmičenja u Kataru administrativnim putem zabrani igranje na predstojećem SP.

TREBALO BI IZBACITI AMERIKANCE I ENGLEZE, A NE IRANCE

„Kada bi stvari bile merene istim aršinima onda bi trebalo izbaciti Amerikance i Engleze sa Mundijala, jer su njihove države razvaljivale civilizacije, uništavale druge zemlje, svojim ratovima raseljavale milione i milione ljudi, na brutalan način uvodile demokratije na tuđim teritorijama… Ali, ne, lakše je udariti na „manji“ Iran, kao devedesetih na „malu“ Srbiju i Crnu Goru“, ima svoj ugao gledanja ovaj penzionisani fudbaler i deklasirani ljubitelj svetske i domaće istorije.

Dok priča o eventualnim sportskim sankcijama prema selekciji iz Persijskog zaliva, strelac pobedonosnog gola protiv moćne Nemačke, na Mundijalu 2010. godine u Južnoj Africi, ima na umu sudbinu brojnih sportsita Jugoslavije iz prošlog veka, zbog nesklada politike domaćih državnika i svetskih moćnika uskraćenih za brojna Svetska i Evropska prvenstva, titule, medalje… Među njima i Dragana Stojkovića, Predraga Mijatovića, Sinišu Mihajlovića, Dejana Savićevića… i ostale izabranike Ivice Osima koji su sa novim selektorom Ivanom Čabrinovićem vraćeni sa EURO 1992. Što je Danskoj otvorilo put ka senzacionalnom osvajanju kontinentalnog šampionata, iako je nisu sopstveni rezultati u kvalifikacijama nego tuđa nesreća odveli u Švedsku.

KLUPSKI SPORT – MONOTONA MANIFESTACIJA KRUPNOG KAPITALA

„Mi smo kao narod, na najgori mogući način, osetili sveopšte sankcije, sa sve najružnijim ekstremom te nepravde u vidu getoizacije sporta i sportista jedne zemlje. Nečega što samo po sebi nosi najplemenitiju poruku i  što bi, po prirodi stvari i zdravoj logici, moralo da bude izvan domašaja svake i svačije politike. Reprezentativna takmičenja su jedini prostor gde sportski rezultat ne zavisi isključivo ili najviše od novca, već od kulturoloških, ekonomskih i drugih obrazaca, kolektivnih predispozicija, narodnog duha, nadahnuća… Klupski sport je monotona manisfestacija krupnog kapitala, tužna slika globalizacije, jednosmerna ulica… Suprotno tome imamo Mundijale gde recimo jedna Hrvatska, kao „mala“ zemlja, populaciono i ekonomski sa začelja država Evropske unije, bude jednom druga i jednom treća na svetu u 20 godina“.

NE MORA SPORTISTA DA BUDE KAPITALISTIČKA „GNJIDA“, BEZ MIŠLJENJA I EMOCIJA

Bivši fudbaler Liverpula, Vojvodine, Anderlehta, Šahtjora iz Donjecka, Standarda iz Liježa i moskovske Lokomotive kaže za sebe da ne voli nikakve unifikacije, niti uskraćivanje slobodoumlja.

„Ne mora, pa i ne sme, sportista, da se metaforički izrazim, da bude kapitalistička „gnjida“, bez svojeg JA, mišljenja i emocija. Našem Miloradu Čaviću je svojevremeno oduzeta medalja zbog majice „Kosovo je Srbija“, a možda mu je baš to Kosovo bilo nadahnuće i inspiracija. Da prevedem priču na reprezentaciju Irana, po kom to principu ima neko pravo da joj oduzme titulu, ako nekim čudom bude najbolja u Kataru?! Ponavljam, ne volim kako politika tretira ljude. Naročito kako ih međusobno deli, neke uzdižući a neke ponižavajući“, zaključuje Jovanović.