Čija je naša Zvezda

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sve se slazem. Nekada smo gazili Francuze, Enleze i Nemce gde bi ih sreli a sada nam gace spadaju kada igramo sa Svajcarsko-Kosovskom reprezentacijom. U jednom sirem smislu politikala je negativno uticala i na ono malo struke koja se u Srbiji bavi fudbalom. Deljene tj. prodavane i kupovane trenerske diplome ko na pijaci. Treneri su nam nepismeni ali u svakom pogledu. Tu i tamo odneguju neki panj koga prodaju evropskim klubovima. Sa par ne svetlih izuzetaka, nasi fudbaleri u evropskim klubovima igraju na odbrambenim pozicijama. Napadacke pozicije (gde se zahteva brzina tela i misli, imaginacija i vestina) rezervisane su za …e to je ono sto me baca u depresiju ….. pogledajte koliko igraca iz Severne Afrike (Maroko, Tunis, Alzir, Egipat) igra u najacim ligama Evrope, a ima i bice sve vise igraca sa Bliskog Istoka i iz Azije. O Nigerijcima ne treba ni pricati. Ja redovno pratim svetski fudbal za zene i taj sport toplo preporucujem svim ljubiteljima sporta. Majko moja, kakvu tehniku danas imaju devojke: driblinzi, pasovi, stopovanje na grudi, volejcine, pregled igre, strategija i taktika, brzina, izdrzljivost, volja, puni stadioni, sportsko navijanje….svega ono cema u muskom srpskom fudbalu nema i nece ga biti dok srpsko drustvo ne ozdravi….znaci nikada.

2. odlican teks,,sve tacno,,,,ali sta vredi ,,,,kad je narod takav kakav jeste,,,

3. Pogledao sam tu utakmicu iz profesionalne kladionicarske radoznalosti. Odigrao od 4 do 6. Doslo. Da je Milojevic optirao defanzivniju opciju kad vec nije imao Marina, da je igrao na Pankova i pokusao da zaustavi Liverpul njegovim stilom igre iz perioda kada se oslanjao na Pitera Krauca moguce da bi bilo od 2 do 3. Tek, da otputujem u Liverpul i pogledam uzivo, sa mojim prihodima? Nunca. To je znacajna razlika. Realno, taj nas fudbal cak i za vreme SFRJ nije nesto vredeo uz svu infrastrukturnu podrsku bolje stojecih exsfrj struktura. Jedan Kup sajamskih gradova NK Dinama i jedan KESh FK Crvena Zvezda za cetiri decenije lude ljubavi. Danas jedva postoje Steaua i Ferencvaros a oni cak nisu ni zastranjivali u svom putu ka ligi Evrope. Cak ni Njemci ne mogu da stvore vise od jednog kluba koji moze da osvoji ligu sampiona, Italijani isto, Francezi takodje, nema ni Ajaksove skole. Samo Jenglezi i Spanci. Fudbal je populisticki sport. Engleska mu kolijevka a Spanija kruna dostignuca. Da se Kataloniji da pravo na referendum o nezavisnosti a da uslov bude ukidanje FK Barselone to bi bilo non passaran. Atletico Madrid je istina dokazao da lucidnost i licna predanost moze da nadmasi i te klasicare ali ne moze ni Dijego siempre. Zahvaljujuci strasnom sudu u Strazburu kada je Zenga ispao u nadoknadi vremena ova generacija je najuspesnija u poslednje tri decenije i realno, koga je briga? Nostalgija je razumljiva. Jesu me kao klinca vodili na utakmice, jesu mi se i Sekularac i Dzaja potpisali na zastavicu ali to je bila indoktrinacija. Sa nostalgijom se secam utakmice FK Galenike protiv isto nekog bledog izdanja nekog bledog kluba, utakmice koju sam gledao na TV, ja i 0,01 % zaposlenih u tom preduzecu koji su tada sigurno imali uslove da prate svoj klub od Tromsa do La Valete ali ih je tako… Na sta ce da spickaju cash? Pitanje od sekundarnog znacaja na koje ce se odgovor dati sam sledece sezone. To nije kao nacionalni investicioni plan koji ne ucestvuje u nekakvim EU takmicenjima gde su rezultati ocigledni. Za istinske ljubitelje fudbala tu su Sindja vs Obilitch, Radnicki Beograd vs Bezanija. Mozda nije nesto ali ko je gledao FK Mac 1913 vs FK Lobotomsk razumece.