Pobediti sebe. Biti bolji nego što si bio u trci koja je prethodila onoj koju trenutno trčiš.
U isto vreme špartati stazom sa najboljim svetskim trkačima, ovo su samo neke od maksima učesnike, uz 50 km brzog hodanja, najteže atletske discipline – maratona. Samo nekoliko dana po postavljanju novog svetskog rekorda na 42.195 m, Eliuda Kipčogea u Berlinu ( dva sata, jedan minut i 39 sekundi) družili smo se sa novopazarskim amaterima – rekreativcima koji su se odvažili da najveći deo slobodnog vremena posvete maratonu.
U Novom Pazaru trenutno njih petnaestak krenulo je da pomera sopstvene granice trčeći iscrpljujuću rutu. Tri velika prijatelja, krojač Edin Mahmutović (41), modni i grafički dizajner Eldin Hujević i preduzetnik Ersan Ibrahimović (30) shvativši da prva ljubav biciklizam ne može da se upražnjava u zimskim mesecima pronalaze alternativu od koje nema odljubljivanja. Edin i Ersan biraju maraton, dok se Eldin od prvobitne želje da trčanjem neutrališe višak kilograma veže za jednu od najtežih atletskih disciplina za sva vremena. Sva trojica rado se konsultuju sa Rifatom Ziljkićem i ostalim atletskim trenerima iz Novog Pazara, iako su mahom samouki. O načinu treniranja, ishrani i ostalim detaljima koje svaki maratonac treba da zna najviše se informišu putem interneta. Osim sopstvenih, ne jure ničije rekorde. Kad trče brže od sebe – pobedili su. Za treninge koriste ravne i brdovite terene kojima okolina Novog Pazara obiluje. Najstariji od trojice prijatelja, Edin Mahmutović vlasnik je i najboljeg ličnog rekorda (3:21,00). Rado su se sva trojica prisetila svog prvog maratona.
*Edin Mahmutović: Bilo je to 2015. godine u Istanbulu. Gledao sam samo da završim trku i uspeo. Postigao sam solidnih 3:36,00, što je bilo dovoljno, koliko se sećam, za 110 mesto. Zbog konfiguracije terena staza pripada redu težih. Na 40 -om kilometru trčite na nadmorskoj visini od nula stepeni, a poslednja dva i po na 150 metara iznad morem. Tri godine kasnije stigao sam do ličnog rekorda u Beogradu (3:21,00).
*Eldin Hujević: Iako nisam bio potpuno spreman prošle godine u Beogradu istrčao sam vreme 3:56,00. S tim rezultatom zauzeo sam oko 260 mesta. Inače jedini sam Novopazarac koji je na treningu u svom gradu prošao dužinu maratona (rezultat 3:42,00). Biće vremena još mnogo bolja, mada mi je mnogo važnije što uživam dok se borim sa samim sobom.
*Ersan Ibrahimović: Zajedno sa Edinom prvi put sam se okušao na maratonskoj stazi u Istanbulu 2015. godine. Predivan je osećaj kad trčiš sa kontinenta na kontinent. Startovali smo u azijskom delu turske prestonice, a u cilj ušli u evropskom kvartu Istanbula. Među 6.000 učesnika plasirao sam se oko petstotog mesta, u vremenu 3:49,00. Impresionirao me je ulazak u cilj kod Plave džamije.
Maratonci obično kažu, ko se izbori sa krizom na 30 ili 35 – om kilometru taj završava trku. Hteli smo da proverimo istinitost ovih tvrdnji direktno od onih koji su se sa krizama suočavali, mada Eldin i Ersan uglas rekoše da Edin i ne zna šta je to kriza. Ipak, jedna mu se dobro urezala u sećanje.
*Edin Mahmutović: Na Beogradskom maratonu stigla me je na 35-om kilometru. Činilo mi se da kreću halucinacije, da sam u bestežinskom stanju i da nogama ne dodirujem zemlju. Pitao sam se, ko sam ja, šta ću ovde, zbog čega sam tu gde jesam. U drugačijim situacijama tako nešto mi ne bi ni padala na pamet. To stanje se najbolje prevazilazi pogledom na trotoar i gledaoce koji vas aplauzima prosto teraju da izdržite. Na 200 metara pre cilja imaš utisak da bi mogao da poletiš.
*Eldin Hujević: Uverio sam se u to na sopstvenoj koži. Na 31 ili 32 kilometru došao sam u najdirektniji dodir s krizom. To su trenuci kada nastaje borba tela, duha i srca. U tome ima i čara, onima koji to iskustvo nisu imali ne vredi ni objašnjavati.
*Ersan Ibrahimović: Prvo se javi strah od same pomisli na krizu koja prosto mora da dođe. Na prvom maratonu osetio sam je tek na 37-om kilometru. Trčalo se pored mora, a znao sam da posle tri kilometra dolazi brdo. Možda je i to razlog što sam je doživeo, valjda sam previše razmišljao o brdovitom delu staze, a to je na samo dva i po kilometra pre ulaska u cilj. Pomisao da trku ne završim bi me dotukla. Publika je ta koja te povicima nosi i ne dozvoljava ti posustajanje.
U životu svakog maratonca postoji barem jedan događaj iz trke koji se nikad ne zaboravlja. Evo šta su izdvojila dvojica prijatelja kao najupečatljivije detalje iz svoje kratke maratonske karijere, obzirom da Mahmutović još čeka nešto što vredi da se prepričava.
*Eldin Hujević: Od prvog maratona kad postane teško počeo sam sebe da bodrim rečima – Biće to dobro! Vremenom ta rečenica postala je slogan novopazarskih maratonaca. Sad ni na jedan maraton ne idemo bez majica na kojima piše – Biće to dobro! Novopazarski maratonci. Gde god se pojavimo dočekuju nas burnim aplauzima.
*Ersan Ibrahimović: Na maratonu u Beogradu negde na 37 kilometru kao da mi se ugasilo svetlo pred očima. Molio sam boga rečima: Sad ga upali da ovo završim, pa posle neka bude što biti mora! Imam još upečatljiviji, ove godine sam se oženio i šta mislite gde sam poveo ženu na bračno putovanje? Na Dubrovački polumaraton. Ja sam trčao a ona me je bodrila.
Trojici prijatelja, za sada, neostvarena želja je da se pojave na nekom od najvećih svetskih maratona. Uglavnom ciljaju Berlin i sanjaju o danu kada će i Novi Pazar dobiti svoju trku na 42 km i 195 metara.
Ziljkić: Maratonci najbolje predstavljaju jedan grad
– Maratonski pokret odavno je zahvatio čitav svet, drago mi je da se i po našoj zemlji raširio. Nema grada u Srbiji koji nema svoje maratonce – rekreativce, već nekoliko godine u tom društvu je i Novi Pazar. Retko ko može na tako pozitivan način da prezentuje svoj grad kao oni, a ova pazarska grupa polumaratonaca i maratonaca to čini na zaista poseban način. Svi iz kluba im stojimo na usluzi, pomažemo im savetima, Elzan, Amela, ja i ostali. Bibić im je nedavno poklonio šorceve i majice, izuzetno ih poštuje. Nedostaju još osobe ženskog pola, verujem da će im se i one uskoro priključiti. Svi oni su sjajni ljudi i ja sam siguran da neće proći još mnogo vremena i oni će uspeti u nameri da organizuju polumaraton ili maraton u Novom Pazaru, koji bi vremenom postao tradicionalan – kaže Ziljkić.
Bibiću zlato na krosu Balkana
Elzan Bibić osvojio je titulu koja mu je nedostajala. U rumunskom gradu Botošaniju osvojio je zlatnu medalju na Prvenstvu Balkana u krosu. Na stazi dugoj šest kilometara ostavio je iza sebe drugoplasiranog Adrijana Garčeu za 47,2 sekunde i bronzanog Andreja Krakovjeckog za 55,1 sekundu. Peto mesto u konkurenciji juniorki na četiri km pripalo je Amri Terzić, a 12. Harisu Ajdareviću među mlađim seniorima na 8.000 metara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
