Cirkusliga umesto Superlige: U Srbiji se nedelju dana pre početka prvenstva ne zna ni broj klubova ni raspored mečeva u najjačoj ligi

Ukratko, do ovog svetskog fenomena došlo je zbog toga što je Fudbalski savez Srbije (FSS) posle dojave UEFA o nameštanjima mečeva u Srbiji oduzeo Kolubari devet bodova što je u praksi značilo ispadanje u niži rang. Kolubara se na ovu odluku žalila Sudu za sportsku arbitražu u Lozani (CAS) koji će do petka (21. jula) doneti konačnu (obavezujuću) presudu.

Zbog toga mi još uvek ne znamo ni da li će prvenstvo imati 16, 17 ili 18 klubova, a izvlačenje takmičarskih brojeva klubova, na osnovu kojih će se znati raspored mečeva, zakazano je tek nedelju dana uoči prvenstva (petak) – kada će se znati odluka CAS-a.

FSS poseže za iznuđenim rešenjem

FSS će se po svemu sudeći opredeliti za iznuđeno rešenje, pa će tako ako CAS presudi u korist Kolubar takmičenje najverovatnije imati neparan (17) broj ekipa. To u praksi znači pribegavanju solomonskog rešenja po kome će u svakom kolu po jedan klub biti slobodan (neće imati svoj par). Rešenje koje nije viđeno još od raspada Jugoslavije, kada je posle odustajanja klubova iz ratom zahvaćenih područja liga imala neparan broj ekipa. Još uvek se ne zna ni da li bi u slučaju neparnog broj ekipa plej-of ili plej-aut imao devet timova.

Nezvanično se spominje i mogućnost da se ide na ligu od 18 klubova, pa da Savez časti neku od ekipa iz Prve lige Srbije učešćem u višem rangu, pošto UEFA ne bi gledala blagonaklono na takmičenje sa neparnim brojem ekipa.

Liga zbog Vučića ima 16 umesto 14 klubova

Na kraju stižemo do toga da će treći put u četiri godine pravila u vezi sa ligom biti menjana u hodu, što se kao primer teško može naći čak i u zemljama trećeg sveta. Podsetimo, još prošle godine je Superliga trebalo da bude svedena na 14 klubova kako bi se dobilo jače i neizvesnije takmičenje, ali je ta odluka preinačena posle javnog zahteva (iznerviranog) predsednika Srbije da se vrati na 16 jer smo u suprotnom „uzalud krenuli da gradimo silne stadione“.

On je naravno izostavio da objasni da se stadioni grade u Zaječaru, Loznici, Leskovcu i sredinama čiji su klubovi (pre)daleko od igranja u Superligi ili naprosto ti gradovi nemaju fudbalsku tradiciju poput Beograda, Kragujevca, Niša, Subotice… Možda se zbog nečijeg hira desi da na novom stadionu u Leskovcu Čukarički politički bude prinuđen da tamo ugoste svoje rivale u evropskim kupovima.

CAS neće razmatrati kako je Kolubara uopšte dospela u Superligu

Ali, da se vratimo na CAS odluku koja se čeka u petak. Sud u Švajcarskoj razmataće samo validnost poslednje odluke FSS po kojoj su Kolubari oduzeti bodovi zbog nameštanja. Neće razmatrati kako je Kolubara sezonama unazad politički „gurana“ ka Superligi, ponekad i sa obrazloženjima da „zaslužuje ulazak u viši rang jer ima infrastrukturu“ (čime se sportski rezultat u potpunosti degradira). Neće razmatrati ni kako je ista ta Kolubara jedina kažnjena oduzimanjem bodova koji znače selidbu u niži rang, a drugi su za sumnje u nameštanje samo novčano sankcionisani.

Ukratko, neće razmatrati širi kontekst po kome je FSS po sistemu „uzimala-davala“ častio Kolubaru učešćem u Superligi, pa je po istom principu i izbacio (ja sam te stvorio, ja ću te i uništiti).

A šta je suština afere Kolubara koja drma srpski fudbal? Da li je zaista nameštala utakmice? To niko ne može sa sigurnošću da kaže. Zašto? Zato što ni u ovom slučaju nećemo dobiti sudski epilog kao što su slične afere dobile u Italiji, Nemačkoj, Poljskoj…

Naprednjaci prebacili fudbalsko „blato“ u Švajcarsku

Nameštanje rezultata sportskih takmičenja je krivično delo – ali, to u Srbiji izgleda nikoga u policiji i tužilaštvu ne zanima. FSS je u ovom slučaju svoje obavio. Možda je propustio da saopštenjem uzburka javnost i zatraži od tužilaštva da istraži navode, ali kao organizacija svakako ne može sprovoditi krivične postupke.

CAS je tako dobio u ruke slučaj koji je ustvari politička zavrzlama koju glavna režimska partija pravi u srpskom fudbalu duže od deset godina. Da li Kolubara treba ili ne treba da ostane u ligi praktično se odlučivalo u vrhu naprednjaka. Da je neko dao mig – ne bi se klub ni žalio UEFA i CAS-u.

Ovako, odlučeno je da se i evropske institucije uvaljaju u srpsko fudbalsko-političko blato. Nek im je sa srećom, možda su delimično i same krive što su godinama gledale kako se „bubamara“ na ovim prostorima sistematski uništava, ali nisu ozbiljnije reagovali.