Bivši svetski prvak WBA verzije u bantam kategoriji Lorenco Para Garsija (39) na ringu u Đevđeliji pokazao je da nije slučajno bio to što je bio.
Onog trenutka kada je gong označio kraj, poslednje šeste runde, borbe između njega i Novopazarca Šerifa Gurdijeljca (22) podigao je svog protivnika u vis i tako ga i pre sudijske odluke proglasio za pobednika. Bokser iz Venecuele znao je s kim ima posla, pa je pribegao savršenoj taktici kojom je vešto izbegao da postane osmi nokautirani rival u 18 profesionalnom meču Gurdijeljca, koga zovu i Šeka. U uglu novopazarskog boksera svaku kretnju i udarac svog učenika krajnje emotivno, kao retko kada pre, preživljavao je Salih Đerlek Car, njegov sadašnji trener i prvi učitelj boksa.
Neprimetan, nenametljiv, poštenjačina kakvih je u ovom vremenu malo, ili ih i nema, roditeljski odan svom pulenu, on zna da sva slava pripada bokseru, ali i da to što u ringu deluje tako moćno i atraktivno ne dolazi direktno s neba. Neće Car reći da je Šeka, ni malo ni mnogo naučio od njega, ali ne može a da ne izgovori da je posle 38 godina u boksu, što kao takmičar što kao trener, počastvovan da nakon amaterskih uspeha sa Ibrovićem, Ademovićem, Lekpekom konačno ima priliku da se raduje tituli u profesionalnom boksu. U Novom Pazaru će 23. decembra Gurdijeljac pokušati da se domogne titule mediteranskog prvaka u lakoj kategoriji. Bude li osvojio šampionski pojas dogodiće se nešto o čemu Đerlek verovatno nije mogao ni da sanja. Neko ko je život posvetio amaterskom boksu svoju prvu seniorsku veliku titulu u kojoj je aktivno učestvovao osvojiće u surovom svetu profesionalnog boksa. A, posle, ko zna, možda bude i većih i značajnijih:
– Teško je reći dokle će stići. Živi za velike mečeve i gladan je pobeda. Hoće i može još više, a da bi se stiglo do tog višeg moraće još jače i više da radi. Za evropske i svetske titule treba da se „melje“ 10 ili 12 rundi. To ne bi trebalo da bude problem, jer je reč o velikom radniku. Da nije takav ne bih u ovim godinama ni ja džaba gubio vreme, iskreno počinje razgovor, Salih Đerlek. „NJegova je želja bila da radimo zajedno, a meni imponuje da sarađujem sa nekim ko na treninzima ne eksperimentiše i ne improvizuje. To je bokser koji u ringu razmišlja unapred, a kad je spreman kao što je to slučaj sada, za njega nema tajni u boksu. I dok udara i kad se brani njegov bokserski stil je što se kaže, za oko i dušu“, dodaje Đerlek o Gurdijeljcu.
Šerif Gurdijeljac je predstavnik one bokserske škole zbog koje je ovaj sport i prozvan plemenitom veštinom. Da je amater bio bi siguran učesnik svih najvećih takmičenja. Karakteriše ga odsustvo straha i konstantno traženje borbe, a sve to zajedno čini ga borcem koji Đerleka ne ostavlja ravnodušnim, jer je i sam tokom karijere favorizovao takav stil. „Moje borbe dok sam bio aktivan bokser bile su čiste. Nadmudrivao sam se i uživao u ringu, sve to vidim i kod njega. Razlika je u tome što sam se ja takmičio u amaterskom boksu, on je profesionalac, a to nisu dve različite vrste boksa, to su dva suprotna sporta“.
Đerlek ističe da ima prljavštine među profesionalcima, ali smatra da ona ne može da pobedi čist boks. „Važno je da među ovim modernim gladijatorima ne srljate, a on to ne čini. Ume da se iznervira, ali i da jako brzo iskontroliše svoj karakter. Shvatio je da na nefer postupke ne sme da reaguje i uzvraća na isti način. Naravno, naučio je trikove kojima se služe neki bokseri, od njih samih tokom borbi, ali i da je najbolji odgovor u meču sa takvima zamka koju znaju da postave samo bokseri kojima je čist udarac najveći i jedini trik“, kaže trener nove bokserske zvezde i priseća da se u meču sa Parom moglo videti da je protivnik pokušao da ga isprovocira. „Umalo da uzvrati i zada udarac posle oglašavanja gonga za kraj runde. Podsetio sam ga gde to vodi, verovatno diskvalifikaciji, a to znači i gubitku borbe. Bio je to jedini način na koji je Para mogao da ga dobije. On će nastaviti da radi ono što najbolje zna i u čemu je već sada veliki majstor. To je kombinacija skoro svih bokserskih udaraca. Da udari u pleksus, pa na to veže levi ili desni aperkat, potom seriju krošea u glavu i na kraju direkt posle koga uglavnom sledi nokdaun ili nokaut“, navodi Đerlek.
Otkriva i da se trema uoči svakog Šerifovog meča javlja kod njega, dok je on kod Šeke nikad nije video. Kad se meč završi zna da je vredelo nervirati se, jer da takav nije bio ne bi ni tako mnogo i poput deteta dugo slavio svaku pobedu. „Vidi on moju nervozu. Za nju uvek ima odgovor: „Šta je, Care, ima da prođem kroz i preko njega“. Čim vidim da je snimio moju nervozu ja se sklonim da me ne gleda. Uoči ovog poslednjeg meča sa Parom zaspao sam tek oko 4 ujutru. Grlo i usne su mi se osušile, šećer u organizmu nemam, a čini mi se, kad bih izmerio, da je skočio na 40. Ipak, volim što je takav, pun samopouzdanja“.
U decembru Gurdijeljca i Đerleka čeka meč za profesionalnog prvaka Mediterana u Novom Pazaru. „Ako treba, sa mnom i kondicionim trenerom Idrizom Hajrovićem i Adnanom Bihorcem, u čijoj teretani radi vežbe snage, radiće danonoćno. Sa Besimom Ejupovićem bio sam trener, dok se bavio amaterskim boksom, kasnijem profesionalnom šampionu Enadu Ličini. Međutim, nismo bili uz njega kad je osvajao titulu. Dođe li Šeka do titule, e, to će biti nešto drugo. Da mi osvojimo ovaj pojas, pa posle neka život ide dalje i kako mora. Ko zna gde će put odvesti njega i njegovog menadžera Almina Kuča. Verujem da će već za godinu dana odmeravati snage sa boljim i najboljim borcima sveta u lakoj kategoriji. Biću njegov večiti navijač i bez obzira što tada verovatno neću biti uz njega u uglu ringa isto ću se nervirati kao kad sam pored njega. Kako je boks moja velika ljubav i kako bi mi bez njega život bio prazan, i ja ću dalje. Pojaviće se neki novi zlatni klinac, mada je sve teže i teže. Dođu deca, treniraju mesec dana i izgube se. Nije lako današnje klince ubediti da se ova veština ne uči za mesec dana“, poručuje na kraju razgovora Salih Đerlek Car.
Car je ljudinaKada govori o Salihu Đerleku, Šerif Gurdijeljac to čini sa osmehom. ,,On je moj veliki prijatelj, divan pedagog, trener koji se ne menja, jer je broj jedan u svog poslu, i nadasve, Car je jedan od najboljih ljudi koje poznajem“
Novac menja ljude‘]
Tačan broj boksera koji su se znojili u bokserskoj sali besomučno udarajući o Đerlekove šake nije poznat. Najtačnije je reći – bilo ih je bezbroj. Retki su ostali u boksu, većina je uspela u drugim poslovima. Nažalost, učitelja i kluba se retko ko seti.
– Žao mi je što su zaboravili gde su bili i ko su bili pre boksa i ,,Mladosti“. Nije mi svejedno što je to tako. Nikada nisam radio zbog finansijske dobiti, jer da sam u boksu bio zbog novca, ništa ne bih postigao. Kad je motiv novac, a ne ljubav prema ovom sportu, brzo platiš ceh i nestaneš. Boli jako što ne osete potrebu bar da navrate do kluba, bar da se pozdravimo. Osim Rifata Čajlaka, koji je poklonio opremu klubu, niko se nije setio da nešto slično uradi. Ništa brže od punih džepova eura ne briše lepa sećanja. Da bar poklone par rukavica, ali nije vreme za tu temu, kaže Đerlek.
Prijem kod gradonačelnikaPoslednji uspesi Šerifa Gurdijeljca bili su i povod da za njega i trenera Saliha Đerleka prijem priredi i gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac. Gradonačelnik, kao bokser teške kategorije i Đerlek borac muva kategorije, bili su klupski drugovi u novopazarskoj Mladosti tokom prve polovine 80 – ih godina prošlog veka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.