Čovek koji je izbacio Žalgiris

Dušan Alimpijević je prošle sezone plasmanom Bursaspora u finale Evrokupa napravio malo čudo, međutim još jedan srpski trener može da se ponosi urađenim vodeći inostrani klub. Nekako iz drugog plana i mimo očekivanjima, Nenad Čanak je predvodeći Lijetkabelis ostvario izuzetne rezultate. Litvanska javnost je ostala zatečena kada je Lijetkabelis eliminisao Žalgiris u polufinalu domaćeg plej-ofa, a oduševljena načinom na koji se ekipa Nenada Čanka suprotstavila Virtusu u osmini finala Evrokupa. Da su se kockice malo drugačije poklopile, sa budžetom za plate igrača manjim od milion evra, borba između Davida i Golijata mogla je da ima bajkovit kraj.

– Kad se podvuče crta, ovako hladne glave, sezona za nama bila je veoma dobra za Lijetkabelis. Ostvarene rezultate niko nije očekivao pre početka takmičarske godine. Odigrali smo dva finala u Litvaniji (Kup i prvenstvo); ostaje žal za prvenstvom, pre svega, jer smo izbacili Žalgiris u polufinalu, što se desilo prvi put u poslednjih trideset godina, tačnije od litvanske nezavisnosti. Ipak, u finalu je Ritas bio bolji, posebno u drugoj i trećoj utakmici, tako da nismo uzeli titulu, iako mislim da smo imali lepu šansu. U Evrokupu smo, pak, postigli rezultat iznad očekivanja u grupi. U plej-ofu smo odmah ukrstili sa Virtusom, namestilo se tako da smo mi grupnu fazu završili kao peti, a oni četvrti. Jasno je da su oni bili tim za bolje mesto, što se videlo na kraju, ali je splet okolnosti doveo do našeg meča već u osmini finala. Odigrali smo muški u Bolonji. Sve u svemu, kad se podvuče crta, mislim da smo ostvarili ciljeve – sumirao je Nenad Čanak utiske iz sezone za nama u razgovoru za Danas.

U Lijetkabelis ste otišli nakon kratke epizode na klupi Partizana, u ulozi šefa struke. Kako vam sa ove distance deluje odluka koja je promenila tok vaše trenerske karijere?

– Nisam posle Partizana nešto puno razmišljao o narednoj trenerskoj sredini. Osetio sam da treba da prihvatim tu ponudu i otišao sam u totalnu neizvesnost, u nepoznato. Nisam znao ništa o klubu, ali sam se, uz pomoć ljudi tamo, brzo adaptirao. Otišao sam sam, što samo po sebi nije bilo jednostavno. Danas kad pogledam, ljudi iz kluba imali su izvanredno razumevanje za situaciju u kojoj sam se tada nalazio. Ipak sam u tom momentu bio neafirmisan i mlad trener, međutim, naglašavam, uz njihovu podršku uspeli smo da napravimo značajne rezultate u poslednjoj sezoni – odigramo dva finala i budemo vrlo kompetitivni u Evrokupu.

Rezultati u sezoni za nama bili su i posledica potpune autonomije koju imate kako u stručnom delu vođenja ekipe, tako i prilikom dovođenja igrača.

– Tako je, kada sam formirao ekipu, dovodio igrače, sve odluke su bile apsolutno moje. Preuzeo sam rizike na sebe; budžet nam je takav da za igrače imamo oko 650.000 evra, što podrazumeva i određeni rizik prilikom angažovanja, kockanje… Lako je dovesti igrača kada imate „iks“ para u budžetu, ali kada to treba da uradiš sa limitiranim budžetom, a da taj igrač zaista bude pojačanje i pravi razliku, moraš da se kockaš, nekad i pogrešiš… Što se tiče selekcije, ponavljam, apsolutno imam veliku slobodu.

Koliko dobro obavljate i taj deo zahtevnog posla pokazuje i činjenica da su brojni igrači upravo u Lijetkabelisu oživeli karijere, reafirmisali se i to kasnije fino “naplatili”.

– Sada smo u poziciji da litvanski mladi igrači žele da dođu u Lijetkabelis, jer vide šansu za afirmacijom. Tomas Dimša je od nas otišao u Žalgiris, Željko Šakić koji je uspeo da odlične partije kasnije naplati u ruskom Avtodoru, Margiris Normantas (Ritas), Martinas Sajus (Španija)… sve su to igrači koji su se kod nas reafirmisali i kasnije uspeli da napreduju kako igrački, tako i finansijski.

Među njima je i Nikola Radičević, srpski plejmejker, koji je pre dolaska u Lijetakbelis bio u kriznim igračkim godinama.

– Jeste, u jednom periodu karijere našao se u nezavidnom položaju, međutim, uspeli smo tokom poslednje sezone da ga reafirmišemo u meri da je ovoga leta otišao, tačnije vratio se u špansku ACB ligu (Bilbao). Imao je sasvim dobru sezonu, dosta nam je pomogao i zaslužio je šansu u novoj sredini.

U njegove patike uskočiće još jedan srpski plejmejker, Stefan Peno, kojem je karijera, takođe, u “silaznoj putanji”.

– Kao i Nikola, koji je bio ispod radara do dolaska kod nas. Potreban mi je bio određen profil igrača po odlasku Radičevića, i mislim da smo ga pronašli u Penu. NJega poznajem iz mlade reprezentacije Srbije, upoznat sam sa Stefanovim igračkim kvalitetima koji bi trebalo da budu od koristi našoj ekipi u narednoj sezoni.

Iako ste u Lijetakbelisu od 2018. i uprkos tome što ste prošle sezone dostigli rezultatski maksimum (barem je takav utisak) odlučili ste da ostanete u klubu. Ujedno, to je i satisfakcija za vaš rad u vremenima kada treneri, naročito stranci, opstaju kraće u jednoj sredini nego sezonsko voće na pijaci.

– Svakako je satisfakcija. Istina, bilo je i nekih drugih opcija, mogućnosti da se proba nešto novo, međutim, presudilo je to što se u Lijetkabelisu zaista dobro osećam, a i želeo sam da nastavim sa započetim iz prošle sezone.

Težak vas posao očekuje, posebno jer ćete sada biti akcentovani od strane najvećih rivala.

– Pojavio se i novi klub u Litvaniji (BC Vulvs) sa jednim vrlo velikim budžetom, tako da će biti dosta teže ponoviti uspehe iz prošle sezone ali se mi sigurno nećemo predavati.

I Radonjić kupuje „kod Čanka“

Neposredno nakon što je ozvaničen dolazak Dejana Radonjića na klupu Panatinaikosa, klub je potvrdio i angažman Panajotisa Kalaicakisa, upravo iz Lijetkabelisa. Čanak ga je pronašao u Nivežisu, koji se u tom trenutku borio za opstanak u litvanskom šampionatu. U sezoni za nama, 23-godišnji Grk pokazao je da zaslužuje šansu i u evroligaškoj konkurenciji.

“Kalaicakis je doveden iz Nivežisa, tima koji je bio totalno na dnu lige. Video sam u njemu da zaista ima žar za pobedom, grčki, balkanski mentalitet… Poseduje odlično telo, atletske predispozicije, istovremeno je i vrlo vredan i pošten prema obavezama što mu se vratilo transferom u Panatinaikos”, objasnio je Čanak.