„Čovek sa velikim č, mangup, šoumen“: Milorad Kosanović po lepom pamti Blaževića

Vest o smrti 88-godišnjeg fudbalskog trenera Miroslava Blaževića rastužila je ljubitelje fudbala širom nekadašnje Jugoslavije, jer je Ćiro bio specifična ličnost i svuda vrlo rado viđen gost.

Iako se znalo da selektor trećeplasirane reprezentacije na Svetskom prvenstvu 1998. godine gubi trku sa kancerom, mnogima je teško palo saznanje da je Hrvatska ostala bez svog sportskog junaka.

„Fudbalski prostor bivše Juge ostao je siromašniji za još jednog velikana, U pravom smislu te reči. Ćiro je zadužio svoju zemlju, ali i ostavio lepa sećanja na njega svima nama na ovom delu Balkana.

Retko se rađa tako posebna i drugačija ličnost. Nismo bili prijatelji, redovno se čuli i viđali, ne, ali poštujem njegov trenerski opus. Njegovu ličnost još više“, kaže Milorad Kosanović za Danas.

Nekadašnji trener mnoštva srpskih i nekoliko kineskih klubova davno je upoznao kolegu, čiji je profesionalni opus najčešće bio vezan za Hrvatsku, Švajcarsku i Bosnu i Hercegovinu.

„Prvi put smo se sreli u vreme dok sam bio direktor Vojvodine. Od tada smo nalazili po hotelima gde bi bio smešten sa svojom ekipom tokom boravka u Novom Sadu. I živo se sećam naših razgovora.

Ćira možeš da voliš ili ne voliš, ali ne možeš da ga ne pamtiš. Uživao sam u poznanstvu sa jednom veoma duhovitom osobom. U njegovim kratkim i upečatljivim komentarima fudbala, igrača, kolega…

I kamen bi se smejao pored njega. Još je imao dar da do kraja bude korektan, bez vređanja onih što je manje ili nije uopšte cenio. Bio je direktan i konkretan sagovornik, bez potrebe da omalovažava“.

Blažević se nije libio ni da koketira sa politikom, na svoj način se izjašnjavajući o aktuelnim temama tog tipa, ali Kosanović ga pamti kao čoveka iznad ostrašćenih i primitivnih sukoba.

„Blažević je bio ljudina. Nije on bio ni Hrvat, ni Bosanac, ni Švajcarac, ni Jugosloven, ni Srbin… On je bio čovek sa velikim slovom č. Mangup i šoumen jedinstvenog kova. Slava mu“, poručuje naš sagovornik.