Crvena zvezda u Mitroviću pronašla recept za četvrtu utakmicu, Partizan mora da probudi Pantera i smanji broj izgubljenih lopti

Dupke pune tribine navijača, tenzičan ambijent u kojem se već decenijama igraju košarkaši večiti derbiji, kao i uvredljive scene iz uvodne dve utakmice za posledicu su imali neprimereno, bahato i primitivno ponašanje dela publike, zbog čijih je ispada početak treće utakmice morao da bude pomeren za nekih pola sata.

Malo je falilo da deo tribina bude ispražnjen, naročito jer je zagrevanje košarkaša Partizana bilo onemogućeno. Doduše, pojedinci su svojim gestikulacijama samo dodatno potpalili one kojima nije mesto u sportskim objektima, da pokažu svoj primitivizam u „punom sjaju“.

Kakva je uvertira bila, sam tok utakmice protekao je u korektnom ambijentu. Nažalost, verbalnog primitivizma je bilo svo vreme, ali je to kolorit koji dominira među pristalicama na obema stranama i jedino se na zakonski način može rešiti.

U poređenju sa prve dve utakmice u Beogradskoj areni, Crvena zvezda je odigrala najbolji meč u ovosezonskom finalnom serijalu ABA lige.

Nemanja Nedović nastavio je tamo gde je stao u drugoj utakmici. Kada je Zvezda stvarala prvu veću razliku, u trećoj deonici, na delu je pokazao da je u igri jedan na jedan verovatno najbolji košarkaš u finalu.

Na perimetru je lako probijao prvu liniju odbrane, imao je i fine sekvence u saradnji sa centrima, nije se ispucavao već je racionalno koristio kvalitete u bogatom napadačkom arsenalu.

Zvezda je sinoć imala jasan balans između spoljne i unutrašnje linije. Možda i prvi put u finalu, benefit je bio očigledan s obzirom na to da je domaćin preko Luke Mitrovića imao neophodnu dubinu u napadu.

U poređenju sa prethodne dve utakmice, 30-godišnji centar je bio daleko produktivniji u napadu (16p, 7sk, 3as). Prilagodio se načinu na koji je Partizan defanzivno branio „pik“ više napadajući preko niskog posta sa kojeg Matijas Lesor, pre svih, nije mogao da ga pročita, odnosno da oseti šta će uraditi tokom pivotiranja.

Ne manje bitna stavka – Mitrović je otvarao kontranapade Crvene zvezde, započinjao je tranzicionu igru i time omogućavao da crveno-beli imaju više igrača u kontri na protivničkoj polovini.

Zvezda je iz tranzicije dala neuporedivo više poena u odnosu na Partizan (13-5) kao i iz drugog napada (11-4) a zahvaljujući dominaciji Mitrovića i Petruševa (16p), naročito na ofanzivnom skoku, imala je daleko više poena iz rekerta (46-20).

Ponovo je Zvezda imala veći broj poseda, igrala u bržem ritmu, uspevši da tako ubaci 91 poen a da je za tri poena opet šutirala izuzetno loše (28 odsto) zapravo najslabije u čitavoj seriji.

Neće navijači crveno-belih zameriti Fakundu Kamapcu na još jednoj, za njegove standarde, prosečnoj partiji u finalu, međutim, ono što bi trebalo da zabrine Duška Ivanovića jeste činjenica da napadački Argentinac ne uspeva da pronađe momentum.

Na poslednje dve utakmice sa distance je šutirao 3/16 ubacio je ukupno 16 poena što je daleko ispod njegovog proseka u regionalnim okvirima (14p) i uprkos tome što je na sjajnih osam asistencija po meču, utisak je da se dosta muči u organizaciji igre na postavljenu odbranu.

Zvezda je u trećoj utakmici, tačnije drugom poluvremenu, defanzivno uspela da u potpunosti zaustavi Kevina Pantera. Amerikanac je u drugih 20 minuta dao samo pet poena i to u smiraj meča. Mnogo se mučio u pozicinoj igri baš kao i većina njegovih saigrača.

Domaćin je planski pokušavao da udvajanjima na plejmejkerima uspori prvi pas, naročito ka peticama, automatski i protok lopte iz kojeg je Partizan u prve dve utakmice dao sijaset poena.

Partizan je permanentno bio opterećen ličnim greškama nosilaca igre, što je sigurno uticalo na defanzivnu agresivnost u drugom poluvremenu, kao i produkciju preko petica (Smailagić i Lesor ukupno devet poena).

Izvesno vreme je i Zek Ledej proveo na centru i u takvim okolnostima, ofanzivno, Partizan nije loše izgledao, naprotiv. Imao je sasvim dobar „spejsing“ međutim defanzivno je mnogo trpeo jer je Zvezda, planski, automatski napadala po dubini, preko visokih igrača.

U poslednjih devet minuta utakmice, od rezultata 65:61 za Zvezdu, Panter je samo tri puta pokušao iz igre (ukupno pet poena). Imao je i jednu asistenciju, međutim za njegove standarde to je bilo premalo.

Kapiten Partizana je neko ko daje ritam u napadu, ko umešno sarađuje sa peticama, naročito u korišćenu prostora za šut sa poludistance, u igri dva na dva, i ko je predodređen za teške šuteve preko ruke na isteku napada, kada zamišljene akcije ne prođu.

Crno-beli nisu iskoristili prvu meč-loptu, a već sutra imaće drugu priliku. Osim buđenja Pantera, prevashodni zadatak biće im i da smanje broj izgubljenih lopti. Treći meč završili su sa čak 17 „prodatih“ 11 više u odnosu na Zvezdu.