Crvenoj zvezdi i Partizanu od Evrolige samo „mrvice“

Stvar je prestiža biti deo Evrolige, međutim, finansijski, godinama unazad, reč je o društvu u kojem članovi mnogo više ulažu nego što prihoduju, neretko i desetostruko više.

Prema poslednjoj analizi Sportskog žurnala, samo je potvrđen poražavajući podatak da od TV prava Crvena zvezda i Partizan godišnje prihoduju tek po 500.000 evra.

Uprkos tome što je Partizan ove sezone ubedljivo najgledaniji tim u Evroligi, kada igra u Beogradskoj areni, odnosno, što je Crvena zvezda godinama unazad bila među četiri najgledanija domaćina, u smislu prihoda od TV prava, ništa se bitnije nije menjalo.

Čak ni novi, petogodišnji ugovor Junajted grupe sa Evroligom, u datom kontekstu neće doneti nikakve nove i poboljšane finansijske benefite.

Jednostavno, vlasnici desetogodišnjih licenci, njih 11, uzimaju najveći deo finansijskog kolača, ne mareći za one koji se svake godine grčevito bore za mesta u najelitnijem klupskom košarkaškom takmičenju.

Najviše finansijskog benefita od TV prava ima Makabi (4.176.589), Barselona i Real dobijaju po 3.579.93, Olimpijakos i Panatinaikos po 3.656.682.

Grčki mediji su nedavno objavili da će njihovi velikani, posle potpisivanja novog ugovora između Junajted grupe i Evrolige, prihodovati više, tačnije po 4.800.000 evra.

Zvezda i Partizan, ni sa novim ugovorom, ne mogu da se nadaju većim prihodima od TV prava.

Zapravo, problem nije u ceni prenosa u Srbiji, već praksi da glavnicu od marketinških prihoda – 24.700.000 (ukupno iznose 33.000.000) vlasnici licenci dele na osnovu procenta učešća TV prava njihove zemlje u ukupnoj količini prihoda po tom osnovu. Taj procenat je najveći u Izraelu – 14 odsto.

Vlasnicima A licenci zagarantovana je minimalna zarada od TV prava u iznosu od 1,5 miliona evra po sezoni, dok je ostalima propisano 500.000 evropskih novčanica.

Podsećanja radi, Partizan je prošlog leta, samo za dobijanje „vajld karte“ već platio pomenutih 500.000 evra.

Neka je procena, da večiti prema pomenutom finansijskom parametru, gube između milion i dva miliona evra godišnje.

Da finansijski benefiti, suštinski, nisu veliki, direktno prihodovani od Evrolige, pokazuje i raspodela novca u zavisnosti od krajnjeg plasmana.

Šampionu pripada 1.759.398 evra, finalisti 996.992, a 14. timu na tabeli skromnih 175.940.

Onima sa dna tabele ne pripadne baš ništa.

Ako se uzme u obzir da su samo ove sezone Crvena zvezda i Partizan projektovali budžete od nekih deset miliona evra, upravo zbog što veće kompetitivnosti u Evroligi, jasno je da od samog takmičenja ne mogu pokriti ni 50 odsto rashoda.