Srbija protiv Brazila u (ne) mogućoj misiji plasmana među 16 najboljih

Prosto, sadašnja generacija petostrukog šampiona sveta vri od igrača poteza, bez čijih minijatura već sezonama ne mogu neki od najvećih evropskih klubova, na čijim transferima se obrću stotine miliona evra i čija su imena i pre uvodnog minuta Mundijala u Rusiji bila najviše kotirana u preuskom krugu tradicionalnih favorita za osvajanje trona. I kao takva izaziva strahopoštovanje, čak i kada ne liči na sebe, kao što je to bio slučaj u statnom remiju sa Švajcarskom i, tek u nadoknadi vremena izvojevanom, trijumfu nad Kostarikancima.

– Više je nego jasno da je Brazil među prva tri favorita za titulu i tu se ne bih previše razmetao izjavama. O ostalima može da se priča – iskreno je reagovao srpski selektor Mladen Krstajić posle žreba u Moskvi, još tada poželevši da meč u istom mestu, nekoliko meseci kasnije, više bude vanredna prilika za vrhunsko uživanje svim njenim akterima i posmatračima nego surova borba za opstanak na takmičenju, kao što je nažalost sada slučaj.

Međutim, raspad igre u drugom poluvremenu sa Švajcarskom, garniran teškim previdom sudije Feliksa Briha na štetu srpske selekcije, saterali su kapitena Aleksandra Kolarova i društvo uza zid, ostavljajući im samo jednu sigurnu opciju za prolaz u eliminacionu fazu. Jedino ukoliko rivala ostave bez već viđenih bodova naši fudbaleri idu dalje bez osvrtanja na ishod duela drugoplasirane Švajcarske i Kostarike, sve ostalo su varijante za čiji prolaz je potrebna obilata pomoć davno prežaljenih Kostarikanaca, odnosno Šaćirija, DŽake, Zubera i ostalih „dželata“ od nedelje, kada su „orlovi“ zbačeni sa trona grupe E.

– Ko veruje, taj i može…. Jesu majstori, ali nisu vanzemaljci… Nemamo pravo da unapred odustanemo… U fudbalu su čuda moguća… – ovim i sličnim krilaticama su prošlih dana srpski fudbaleri bodrili sebe i naciju za dvoboj, koji bi im u slučaju senzacije zvane trijumf, mogao naglavačke okrenuti karijere.

Ako izuzmemo opštu takmičarsku filozofiju sportista „izađi i bori se, pa šta bude“, nije da Ivanović, LJajić, Tadić, Stojković i ostali nemaju baš čemu da se nadaju. I druge dve reprezentacije bile su unapred otpisane, pa su toliko namučile Brazil da je sa svih strana stavljen znak pitanja uz šampionske ambicije „salesaa“. A njegov najveći superstar Nejmar trpi žestoke kritike, bez obzira što je u prošlom kolu uradio ono što se od njega podrazumeva – dao gol. Ovo što Brazilci pružaju u Rusiji nije ni prineti dominaciji iz kvalifikacija, ali kao u onoj narodnoj mudrosti „ne diraj lava dok spava“ niko ne zna kada može da se uspravi i krene da „grize“. Još ako ima oštre „zube“, kao što ih imaju sjajni tehničari na bukvalno svakoj poziciji u Titeovoj fudbalskoj četi…

– Nama odgovara i nerešen rezultat, ali sigurno nećemo ići na taj bod. Želimo i da odigramo dobro i da pobedimo Srbiju – kaže brazilski selektor Tite, inače uporan u čekanju Nejmarovog bljeska.

– I on je čovek, potrebno mu je vreme da se vrati na svoj nivo pre povrede. Ja verujem da će se to desiti – zvuči sigurno Tite, mada se protiv Kostarike toliko radovao prvom golu u 91. minutu da se od silnog skakanja lakše povredio.

– Nije Brazil samo Nejmar. Imaju toliko sjajnih igrača – smatra Krstajić, što ne isključuje fokusiranje taktike na čuvanje najskuplje plaćenog fudbalera sveta svih vremena, pa čak i tumbanje startera i pozicija u tu svrhu.

Stisnuti se na svom delu „Otvorene arene“ i vrebati šanse iz kontranapada i prekida ili svim dozvoljenim sredstvima odmah ući u otvoren fudbalski rat za tri spasonosna boda, dilema je čije rešenje zna samo srpski strateg. Ono što vidi i razume svih ostalih sedam miliona selektora u Srbiji je da sve mora biti mnogo, baš mnogo bolje nego u prethodnih 90 minuta. U defanzivi, organizaciji akcija i realizaciji, trčanju s loptom i bez nje, postavljanju i rezonovanju, startnoj taktici i naknadnim intervencijama, doživljavanju sudijskih odluka… Eventualno dizanje bele zastave bez ispaljenog „metka“ samo bi isprovociralo novu krizu i raskole u našem ionako tužnom fudbalu. Zato, „orlovi“ izađite i zaslužite divljenje nacije, navikle samo na vrhunske rezultate u drugim sportovima.

Kalkulacija mnogo, šanse male

Pred poslednje kolo Švajcarska i Brazil imaju po četiri boda i najbliži su osmini finala. Srbiju dalje vodi bilo kakva pobeda nad Brazilom, u zavisnosti od rezultata utakmice Švajcarska – Kostarika, bili bi prvi ili drugi. U tom slučaju Švajcarcima bi i remi bio dovoljan za prolaz, pobeda bi im donela prvo mesto u E grupi, a Brazil bi ispao. Ukoliko, pak, Srbija i Brazil odigraju nerešeno, Brazilci sigurno idu dalje, a Švajcarska ispada samo u slučaju da izgubi od Kostarike s dva gola razlike. Trijumf ili remi sa Kostarikom vode je u Top 16. U slučaju nerešenog 2:2, 3:3 ili više, i pobeda Kostarikanaca sa 1:0 odvela bi dalje Brazil i Srbiju.

Grupa E

1. kolo: Brazil – Švajcarska 1:1, Kostarika – Srbija 0:1.

2. kolo: Brazil – Kostarika 2:0,

3. kolo: (Moskva) Srbija – Brazil 20, (Nižnji Novgorod) Švajcarska – Kostarika 20.

1. Brazil 2 1 1 0 3:1 4

2. Švajcarska 2 1 1 0 3:2 4

3. Srbija 2 1 0 1 2:2 3

4. Kostarika 2 0 0 2 0:3 0

Skener Brazila: I golmani sjajni tehničari

Ako je iko specijalista za SP onda je to Brazil, jedina zemlja učesnik svih 20 do sada. Sa svakog četvrtog je odneo pobedničke pehare (1958, 1962, 1970, 1994. i 2002), a do prilike da se bori za drugi na evropskom tlu stigao je u velikom stilu. Posle smene Karlosa Dunge i dolaska nacionalnog ljubimca Adenora Leonarda Baćija ili jednostavno Titea pre dve godine, „karioke“ su krenule da terorišu rivale u kvalifikacijama, pa su prve među svim reprezentacijama na svetu izvadile kartu za Rusiju, uz fantastičan skor od 10 pobeda, dva remija, gol razliku 30:3 i fudbal u duhu davnašnjih majstora loptanja.

Zatečeni sistem 4-2-3-1 preinačio je u 4-3-3 formaciju, vratio Paulinja, Marsela i Tijaga Silvu u žuti dres, lansirao Gabrijela Žezusa, otarasio se Luiza Gustava i Hulka, isforsirao Kutinja i Kazemira u prvih 11… Istina, kako god da složi sastav Tite na terenu ima fascinantnu koncentraciju pojedinačnog kvalteta, ali u bitke češće od ostalih šalje uskoro najplaćenijeg golmana u istoriji ovog sporta Alisona, poznatog po tome u što voli i ume da „glumi“ trećeg beka, iskusni i tehnički potkovani štoperski par Miranda – T. Silva, bekovskog Ronaldinja – Marsela (levo) i sjajnog mu kolegu Danila, krilne veziste Kazemira i Paulinja, jednako izvrsnih u „lovljenju“ rivalskih igrača i razigravanja svojih Kazemira, vrhunskog asistenta i strašnog šutera Kutinja između njih, te tuđim mrežama najbliži trojac Daglasa Kostu (desno), G. Žezusa u centrali i za rekordan novac kupljenog Nejmara. Svi mogu sve u ovom trouglu, poslednji posebno, a ako zatreba šansu kao zapete puške čekaju strelci plemenitog kova poput Luisa, Fernandinja, Freda…

Peti mundijalski okršaj

Srbiji će ovo biti prvi takmičarski susret sa Brazilom na planetarnim turnirima, odnosno drugi od osamostaljivanja, posle prijateljskog iz 2014. godine, kada je u sudaru tada najjačih postava dva tima naš rival u Sao Paolu slavio golom Freda (1:0). U vreme Jugoslavije putevi su im se ukrštali na četiri Mundijala. U Urugvaju 1930. bilo je 2:1 za selekciju sa Balkana, tačno dve decenije usledio je revanš u Brazilu (0:2), da bi naredna dva završena bez pobednika. U Švajcarskoj 1954. bilo je 1:1, dok 1974. u Nemačkoj nije bilo pogodaka.