Srbija protiv Brazila u (ne) mogućoj misiji plasmana među 16 najboljih

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nemaju problem sa sinergojom kolektivnog igranja samo naši igrači, isti problem imaju Argentinci, no i Brazilci – igrači igraju više sami za da pokažu da su najbolji u timu. Argentinu su spasla od ispadanja dva izuzetna igrača, ali tek onda kada su i ostali igrači počeli da trče po terenu kao pomahnitali uvidevši da će izgubiti od slabijeg no kompaktnog tima kakav je Nigeriski. Naravno, i selektor kao i naš nije u stanju da shvati u čemu je problem, jer ne bi ni stavljao u tim plašljive, pa da ga smeni kao da ga prvi put gleda, kakav je Di Marija, koji mnogo dobro barata sa loptom u svom malom timu dok ga gledaju tata i mama i još devojka iz njegovog sela ili kvarta. No, kada treba uči u borbu psihičku i fizičku kao u bokserskom ringu, onad su takvi igrači pola korisni za svoj a druga polovinu vremena rade za protivnički tim, tj, svaka druga dodadena lopta ide kod protivničkog igrača. No, menadžerima-lopuždarama pao za oko dok je igrao u svom timu, pa su ga prodavali i najvećim timovima, da sada ne znamo ni gde mu je trag. Nisam zapazio plašljvog igrača u našem timu, osim Iavanovića u jednom trenutku – kada je legao na zemlju da propusti loptu u našu mrežu koju je DŽaka uputio. A znam ga kao vrlo hrabrog igrača. No, problem kod naših igrača je na nivou seoskih džlkoša, samo da još tokom igre ne vade ogledalo i češalj za da sređuju frizuru, a sa namerom da pokažu da su najbolji. Zar niste videli kako je Kostić u 76 min. i još jednom minut-dva kasnije protiv Kostarike, a kako ja samo povremeno gledam jer igraju bedno, tj, igraju se ali ne rade, mora da je bilo još takvih situcija, kako trči u kontrnapad u ne samo razređenoj odbrani protivnika, već uporedu na propisnoj udaljenosti trče još tri naša igrača, a ipred njih samo jedan protivnički igrač i golman. Dok sa leve strane Kostićeve na desetak metara prati ga neki naš igrač, a s desne još dvojica već ulaze u šesnajesterac neometani, a u očekivanju da im Kostić doda loptu. A on kao pravi seoski džilkoš odlučuje se na udarac ko golu, ali visoko preko gola!!! Čovek hoće sam da da gol za da ga slave na tv ekranima. A na sajtovima da ga glupi navijači predlože za predsednika države. Što da ne, misli naš igrač? “Kada može Vučić navijač da bude predsednik, što ne mogi ja koji igram na terenu i dajem golove?”

   1. Nije „Nigerski“ negi nigerijski, sram vas bilo.

      1. Vi još uvek niste čuli da je svetski jezik Engleski, a u njemu važno je da li razumete to što je napisano?! No, Vas nešto drugo od sadržine mog komentara boli, ili baš slučajan nedostatak jednog slova u reči koju bi razumeli da je to napisano Federal Republic of Nigeria.

         1. Šta Vam znači to, „svetski jezik“?! Zar nije svetski jezik recimo kineski?! Ili jezik Zulu plemena u Africi? Ako je engleski „svetski jezik“, da li su svi ovi ostali, posebno „mali“ jezici , jezici vanzemaljaca?! Ja razumem da nekoga zabljesnu svetleće reklame Zapada, da mu se dopadne taj zapadni „glamur“ koji očarava samo skorojeviće, kojima još praziluk viri sa „onog“ mesta ali, ne mogu da shvatim ovo samoponižavanje i umanjivanje sopstvenog značaja?!

2. Iskreno, ne znam da li bih voleo da se ovaj tim Srbije plasira u dalje takmičenje i pobedi boljega od sebe? Sa jedne strane nacionalni osećaj i rodoljublje, primoravaju me da navijam za svoj tim, koji niti sam stvarao niti učestvovao u njegovom izboru. Medjutim, sa druge strane, bila bi velika šteta i poraz za fudbal, kao sport, da ova ekipa ide dalje. Bilo bi to ponižavanje „najvažnije sporedne stvari u životu“?! Da li možemo da pobedimo? U sportu, posebno fudbalu, sve je moguće. Uz višak sportske sreće na srpskoj i nesreće na brazilskoj strani, moguće je da Brazil ispadne a ova naša ekipa, nesposobnih, nelojalnih, neambicioznih, lenjih i anacionalnih ljudi ode dalje. Mi bismo, time, ponovo dobili lažnu nadu da se u Srbiji igra dobar fudbal a fudbal bi izgubio. I to mnogo. Mislim da o rezultatu najmanje razmišljaju ovi, naši, jadni reprezenti, koje je neko skupio sa svih strana sveta.Oni će se vratiti u Beograd, vratiće se svojim starletama i „splavarušama“, samozadovoljni i dovoljni sami sebi. Ko je ta Srbija da oni za nju „ginu“, rizikuju povrede i troše svoju snagu? Ona je tu zbog njih. Na ovakva takmičenja treba pripremati tim iz neke niže zone, koji će na terenu davati sve od sebe. I to bi bilo dovoljno, makar gubili sa 10 : 0.

3. Danas navijam za Brazil.

   Zapravo ne navijam za Brazil, nego navijam protiv Kokeze, Karadzica, Vucica i ostale elitne bagre kojoj uspeh reprezentacije nije cilj , nego im je jedini interes novac i kako ce da prodaju Sergeja M. S

4. U mnogim evropskim zemljama u fudbalu ima mnoooogo „muljanja“. To što ne volim režim, ne volim Kokezu, nerviraju me ponekad fudbaleri jer se „manekenišu“ po terenu, nikako ne znači da mi srce nije poskočilo kad je Kolarov dao gol Kostariki. Nikako ne znači da mislim da Stojković, Matić, Milinković-Savić, Mitrović i ostali nisu patriote i da ne žele da se potrude da pobede. Zbog njih i zbog Srbije. Zbog nas.

5. Sutra cela nacija drvlje i kamenje na reprezentaciju. A moglo je bolje.