Da "četvrtina" traje duže

Tu će se u noći između petka i subote susresti sa Australijom,a u drugom polufinalu, u utakmici pre naše, igraju SAD i Španija.

Izabranici Saše Đorđevića pokazali su u ovom meču i svoje najbolje, i svoje krizno lice. Treća četvrtina bila je metodsko-pokazna vežba moderne i za oko prelepe košarke, kad protivnici budu dovedeni u ne samo rezultatski problem već i u psihološki bedak nemoći da se tu nešto promeni. Nažalost, mlevenje koje tako epizodno postaje zaštitni znak ovog tima, i dalje traje i prekratko da bi odagnalo sve probleme na utakmici. Ovog puta početak je bio manje loš nego na većini mečeva u Riju, ali je nervoze i grča bilo i previše. Đorđević je miksao petorke, više zbog raznolikosti napada nego zbog ritma u odbrani. Hrvatska se, naime, u napadu isključivo oslonila na individualne akcije Bojana Bogdanovića, kome je išlo i to je održavalo ravnotežu. Srbija je pravila mnogo faulova, uvek rano izlazila iz bonusa i protivnik se i pre penal završnice kao nikad našutirao slobodnih bacanja (ukupno 38-30). Mnogo seckana igra više je odgovarala protivniku i to je i držalo Hrvatsku u toj laganoj prednosti.

Ključna, na kraju krajeva i odlučujuća, bila je ta treća četvrtina kad su naši konačno izašli iz grča, rastrčali se u oba pravca, sevale su asistencije i „bombe“ iz daleka, pre svega Bogdana Bogdanovića. Sve je to išlo iz nešto čvršće odbrane, posebno prve linije, to je bila „ta“ igra, nešto što je viđeno na kvalifikacijama u Beogradu i proti „drim tima“ u Riju. A onda je usledilo niz sitnih grešaka koje na sreću nisu prerasle u sudbonosne. Bogdanović je u trenutku kad je bio u sjajnom šuterskom ritmu dozvolio sebi jeftin peti faul, slično je bilo i sa Raduljicom, pa i Teodosićem. S druge strane, Hrvati su u Hezonji našli drugog jakog napadača i u penal završnici ipak smo zadržali prednost, pre svega zahvaljujući „ledeno“ mirnom Jokiću i 4-4 sa linije penala u poslednjih 15-ak sekundi.

„Jako nervozno smo otvorili utakmicu, bez razloga jer se ona ne dobija u prvih pet minuta. Posle toga smo krenuli da igramo prepoznatljivu košarku. Mislim da smo se spustili u stav, da smo zaratili odbrambeno. Pre svega tu mislim na Markovića, koji je čuvao Bogdanovića, igrača koji nam je u prvom poluvremenu zadavao veliki problem i niko drugi nije uspeo da izađe na kraj „, rekao je Đorđević.

Sledeći rival je Australija koja nas je u grupi „razbila“ u poslednjih nekoliko minuta. Do tada je bilo egal i verovatno za Srbiju ovog puta neće biti većih iznenađenja jer „kenguri“ su ekipa koja je najmanje mogla da bude „viđena“ pre turnira. Fizički su strašno jaki, šuterski moćni, a odlikuje ih i „bezobrazluk“ u duelu. U prvom meču su nas „prebili“, maksimalno su iskoristili „NBA kriterijum“ suđenja, ali sada to neće biti isto.

Zanimljivo je da Miloš Teodosić Australiji prepušta ulogu favorita.

„Imamo lepu šansu da igramo protiv ekipa protiv kojih smo videli da možemo. Mislim da smo uz Kinu jedini koji imamo samo jednog NBA igrača i to sigurno govori nešto. Oni su apsolutni favoriti, ali borićemo se do kraja, kao do sada“, rekao je Teodosić.

Nikola Jokić s druge strane obećava samo maksimalnu borbenost.

„Australija nas je pobedila sa 15 razlike, ali to nije bio pravi odnos snaga. Borili smo se 37, 38 minuta, onda su oni ubacili u veću brzinu a mi to nismo ispratili. Ovo je polufinale Olimpijskih igara, sada neće biti tako, sigurno ćemo žestoko da se pobijemo za finale“, smatra krilni centar Srbije..

Selektor Đorđević metaforično je rekao da se on i tim nisu zadovoljili plasmanom u polufinale i da idu dalje sa podjednako želje i energije. Do sada su pokazali da treba verovati u njih.