Da li će Teodosić moći sa Duškom Ivanovićem?

Dugo su zvezdaši čekali na to da se stvore uslovi da Miloš Teodosić napokon obuče voljeni dres.

Spominjala se takva mogućnost još dok je popularni Teo igrao za CSKA. Ideja je ponovo dobila na smislu kada se vratio iz NBA lige, međutim tada je Virtus iz Bolonje bio finansijski najizdašniji, a imao je i siguran štih u vidu Aleksandra Đorđevića koji je za vreme selektorskog mandata na klupi Srbije izgradio sjajn odnos sa Teodosićem.

Od njegovog preseljenja u Bolonju prošle su četiri godine tokom kojih su zvezdaši maštali o tome da jednog od najboljih evropskih plejmejkera svih vremena vide u crveno-belom dresu.

Iako je i ovoga leta postojala mogućnost da Virtus obnovi saradnju sa srpskim košarkašem, Teo je ipak presekao i odlučio da dođe u Crvenu zvezdu.

Naime, prema saznanjima Danasa dogovor je već postignut, tačnije, ugovor potpisan, međutim zvanične potvrde još uvek nema jer se čeka da i Duško Ivanović da svoje mišljenje.

Naime, crnogorski stručnjak je i tokom prošle sezone, za vreme nekoliko meseci rada u Zvezdi potvrdio svoju zahtevnost i istrajnost na određenim principima, tačnije, nefleksibilnost kada je u pitanju zalaganje na treninzima.

Moglo se čuti da pojedincima njegove metode nisu prijale, odnosno da su povrede kod nekih starijih igrača bile prouzrokovane fizički iscrpljujućim vežbama.

Kako bi se u njegov sistem rada uklopio Miloš Teodosić veliko je pitanje.

Jasno je da vrhunsku karijeru Teo nije mogao da ostvari oslonjen isključivo na vanserijski talenat, međutim, u 36. godini fizički je upitno da li bi mogao da kontinuirano ispunjava zahteve Duška Ivanovića prvo na pripremama a potom i tokom takmičarske godine.

Nijedan igrač Zvezde do sada nije iskusio metode rada crnogorskog stručnjaka tokom letnjih priprema koje su, prema svedočenjima onih koji su sa njim radili, veoma naporne i fizički zahtevne, preciznije napisano – iscrpljujuće.

U Virtusu su imali razumevanja, a Serđo Skariolo je veoma vešto balansirao između Teove produktivnosti na terenu i uloženog truda, odnosno fizičke potrošnje tokom sezone.

Ivanović ne važi za previše fleksibilnog trenera u datom kontekstu, dok je opšte poznato da Teodosić nikada nije dao na sebe i da je neretko bio spreman da u odnosima sa trenerima, pa i saigračima ide do granice dozvoljenog i podnošljivog.

Bio je u stanju da ne priča i ne razgovara sa najbližim saigračima i s tim u vezi veliko je pitanje koliko bi mogao da istrpi trenera koji bi mu u 36. godini „stao na žulj“.