Da li je bezbedno da fudbalska sezona počne za tri nedelje?

Epidemiološka situacija u zemlji je prema zvaničnim statističkim podacima trenutno lošija nego u aprilu i maju, kada ne samo da se nije igrao fudbal već je klubovima bilo zabranjeno održavanje treninga.

Državni organi i Krizni štab su u međuvremenu odlučili da „život mora da se nastavi“, ali jasnih smernica za održavanje sportova na otvorenom još uvek nema, pa deluje da su Fudbalski savez Srbije i ekipe prepuštene sami sebi, odnosno svojoj savesti do koje će mere izložiti riziku igrače i radnu zajednicu u klubovima.

Crvena zvezda se tako još od kraja prošle sezone bori sa koronom i konstantno ima zaražene igrače već skoro mesec dana. Na pripreme kluba zbog pozitivnog rezultata na testovima nisu otišla šestorica fudbalera.

Generalni direktor Zvezdan Terzić je tek proteklog vikenda shvatio da je klubu neophodan pravilnik o ponašanju igrača u vreme epidemije, poput onog koje zapadni timovi imaju još od aprila, a po kome se fudbalerima zabranjuju svi kontakti van stadiona i uže porodice i odlasci u restorane i kafiće.

Korona je na stadion „Rajko Mitić“ ušla posle proslave titule u kojoj su učestvovali i bivši igrači, kao i drugi ljudi van kluba, u šta se računa i slavlje sa navijačima.

Zvezda nažalost nije izuzetak i spisak klubova sa kovid pozitivnim igračima nije kratak, a među njih spada i Partizan.

Mnogi timovi su pokušali da pred kraj prethodne sezone sakriju činjenicu da imaju pozitivne fudbalere, rizikujući tako ne samo zdravlje svojih već i protivničkih igrača.

Iako je većina klubova Superlige testirala svoje igrače pred početak priprema, postoje oni poput Radničkog iz Niša koji su javno priznali da to nisu uspeli.

Epidemiološka situacija na jugu Srbije je naročito loša zbog čega je testiranje na zahtev nemoguće obaviti, a klub sa „Čaira“ nije uspeo da bude izuzetak uprkos političkim vezama vrha kluba sa vrhom države.

Situacija je još gora u nižim rangovima takmičenja koja takođe treba da počnu u avgustu, gde klubovi nemaju ni novca ni dovoljno autoriteta, kao na primer Zvezda i Partizan, da bi njihovi igrači stigli na red da budu grupno testirani.

Čelnici klubova u neformalnom razgovoru napominju da ne dobijaju jasna uputstva ni od FSS, ni od Kriznih štabova, mada se plaše da isto kažu javno, strahujući da bi to moglo da im našteti u odnosu sa Savezom i lokalnim moćnicima.

Savez i Zajednica klubova drže se kao „pijan plota“ samo onoga što je Krizni štab Vlade Srbije naredio ili preporučio, ne usuđujući se da zatraže dodatna pojašnjenja ili direktan odgovor na pitanje da li je bezbedno da održe takmičenje.

Odgovornost se tako prebacuje na klubove koji u nemogućnosti da pojedinačno utiču na odlaganje takmičenja odlučuju da rizikuju, nadajući se da će verovatno viša instanca prihvatiti krivicu ako se kod nekog od igrača ili zaposlenog u klubu pojave teži simptomi.

Fudbaleri Superlige, sa kojima je Danas razgovarao prethodnih dana, tvrde da nema kluba u koji nije ušla korona i da bi na masovnom testiranju svih igrača verovatno više od trećine bilo pozitivno.

Za većinu njih više nije pitanje da li će se zaraziti već samo kada će se to dogoditi.

Doktor Predrag Đurić, epidemiolog i rukovodilac projekta Evropske unije koji za cilj ima reformu javnog zdravlja u Ukrajini, ističe u razgovoru za Danas da bi sportska takmičenja ponovo trebalo odložiti dok se epidemiološka situacija u Srbiji ne popravi.

– Ovaj problem mora se posmatrati u okviru celokupne epidemiološke situacije, a vidimo da je ona izuzetno nepovoljna u većem delu Srbije, tako da pretpostavljam da početak fudbalskog prvenstva i slične sportske manifestacije ne bi trebalo da budu prioritet. Drugim rečima, početak bi trebalo da se odloži dok epidemiološka situacija ne postane povoljna. U najvećem jeku epidemije u većini evropskih zemalja su važila drugačija pravila za razliku od Srbije. Rekreacija nije bila zabranjena, već promovisana, ali se radilo isključivo o individualnoj rekraciji, bez kontakta, bez timskog sporta. Izuzetak su bili tenis i slični sportovi gde ne dolazi do direktnog kontakta igrača, naravno bez prisustva publike. Potom se sve ostalo postepeno odobravalo. S obzirom na sve okolnosti koje su kod nas sada aktuelne, mislim da trenutno nije preporučljivo razmišljati drugačije osim da ne dođe do održavanja takmičarskih sportova dok se situacija ne popravi – objašnajva Đurić za Danas.

Mere koje su Institut za javno zdravlje Batut i Krizni štab Vlade Srbije doneli u vezi sa bavljenjem sportom u vreme korone opisuje „šturim“, ali ističe da to svakako ne može biti opravdanje za klubove i Savez, odnosno one koji odlučuju o takmičenju.

Najveći problem po njegovim rečima verovatno postoji u nedostatku komunikacije fudbalskih čelnika sa Kriznim štabom, odnosno nadležnim institutima i zavodima za javno zdravlje.

– Pokušavao sam svojevremeno da pronađem neke mere koje su propisane u Srbiji kada se održavao derbi i finale Kupa i pronašao sam samo veoma uopštene preporuke Instituta Batut. Ono što možda izostaje kod nas, to je samoinicijativa onih koji rukovode bilo kojim segmentom društva, a u ovom slučaju je to možda Fudbalski savez Srbije koji treba da zatraži jasnija uputstva i da radi zajedno sa stručnjacima. Da sam neko ko odlučuje na nivou Saveza, ja se ne bih usudio da odobrim takmičenje u ovom trenutku. Pretpostavljam da je jedan od razloga zašto se ne bave detaljnije ovim problemom to što imamo nedostatak kadra. Verujem da je celokupan javnozdravstveni kadar angažovan na suzbijanju epidemije i možda su zbog toga aktivnosti u vezi sa sportom sekundarne. Međutim, to ne bi smelo da bude ni argument ni razlog da se krene sa rizičnim ponašanjem i da ljudi iz sporta ne traže energičnije uputstva i mere koje treba da sprovedu – dodaje Đurić.

Dok u Premijer ligi ili u Bundesligi postoje jasna uputstva kako igrači treba da se ponašaju, od razmaka prilikom izlaska iz svlačionice do zabrane kontakta prilikom radovanja posle gola, u Superligi su igračima samo usmeno date instrukcije krajem aprila.

Zajednica klubova prema saznanju Danasa čak nije ni dobila jasne naredbe o broju gledalaca na stadionima, već je sama preporučila klubovima da smanje kapacitete.

– Rekao bih da su mere koje ste spomenuli ipak sekundarne jer je prenošenje virusa putem sredine kao što je svlačionica, odnosno preko predmeta i površina ipak manje značajno. Najbitniji su kontakti. Zna se da je u nekim sportovima rizik povećan, a na primer košarka je apostrofirana kao sport sa visokim rizikom gde dolazi do veoma bliskog kontakta takmičara. Fudbal je takođe delom takav sport i zbog toga uvek postoji opasnost na terenu – zaključuje Đurić.

U Beogradu za sada ne može da se igra

Da prvenstvo počinje ove nedelje, Crvena zvezda, Partizan i ostali beogradski klubovi ne bi mogli da igraju mečeve. Vlada Srbije je u glavnom gradu uvela zabranu svakog javnog okupljanja za više od deset osoba, čak i na otvorenom prostoru. Sve dok ova zabrana bude na snazi, u tim gradovima neće moći ni da se igraju fudbalske utakmice.

Fudbaleri Zvezde započeli pripreme

Fudbaleri Crvene zvezde započeli su u subotu pripreme za novu sezonu. Crveno-beli će na Divčibarima ostati od 11. do 27. jula, dok je put u Vrnjačku Banju otpao zbog loše epidemiološke situacije u tom delu zemlju. Trener Dejan Stanković neće na startu priprema imati na raspolaganju šestoricu igrača koji su pozitivni na korona virus (Gobeljić, Jovičić, Jovančić, Spiridonović, Nikolić, Eraković). Na Divčibare nije krenuo ni Ričmond Boaći koji je ostao u Beogradu kako bi zalečio povredu koju vuče još od derbija sa Partizanom u polufinalu Kupa Srbije početkom juna. Stanković je najavio da je u planu nekoliko mečeva na Divčibarima i jedna jaka provera na „Rajku Mitiću“ pre početka sezone.