Da li se Crvena zvezda „plaši“ pobede u gostima?

Rezultat je 80:75 za Olimpijakos, Crvena zvezda je u naletu i u nadahnuću ima posed za gotovo potpuni povratak u utakmicu na 1:46 do kraja meča.

Akcija je postavljena za Rokasa Gedraitisa koji je bio jedno od rešenja, uprkos tome da ga šut uopšte nije služio (0/5 za tri).

Litvanac dobija pas i iz sasvim solidne situacije podiže se na šut koji promašuje.

Odmah potom, na 1:16, Zvezda dobija još jednu priliku da se primakne na smao jedan posed zaostatka i to pre ulaska u poslednjih šezdeset sekundi.

Nemanja Nedović u kontranapadu bira najlošije moguće rešenje i pasom u skoku zapravo daje novu šansu Olimpijakosu da se vrati na, ispostaviće se, kapitalnih sedam razlike.

Sve što su kasnije pokušali crveno-beli iz Beograda delovalo je kao vid brzih rešenja po principu šutni pa šta bude.

Momentum je propao, a Zvezda se sa petog evroligaškog gostovanja vratila poražena.

LEKCIJE KOJE CRVENA ZVEZDA NIJE NAUČILA

Sezone prolaze, a Crvena zvezda nikako ne uspeva da ospori kolokvijalan evroligaški nadimak „domaća ekipa“.

Na žalost navijača crveno-belih, ni tekuća takmičarska godina ne prolazi u boljem tonu i pozitivnijoj konotaciji.

Uz Armani Milano i Albu, puleni Jorgosa Barcokasa jedini su tim koji u prvih devet kola nije ostavrio nijednu pobedu na gostujućem terenu.

Zvezda ima razočaravajućih 0-5 van Beogradske arene, ali koš-razlika 403:426 najbolje pokazuje koliko su crveno-beli bili u igri na svim gostujućim utakmicama.

Osim eventualno duela u Bolonji protiv Virtusa na kome, objektivno napisano, Zvezda nije delovala da je kadra da dođe do brejka, u Kaunasu, protiv Partizana, Barselone i Olimpijakosa srpski velikan bio je u poziciji da obraduje svoje navijače.

U Litvaniji je Zvezda imala plus devet na startu četvrte deonice (50:59) i sve do sredine poslednjeg kvartala bila je u rezultatskoj prednosti.

Protiv Partizana imala je i 13 poena prednosti u četvrtoj deonici, u Barseloni nijednom u poslednjih deset minuta nije zaostajala više od dva poseda, dok je u Atini imala momentum da u poslednja dva minuta napravi veliko iznenađenje.

Sa svih tih gostovanja Branko Lazić i saigrači vratili su se poraženi, sigurno besni što lekcije koje je trebalo da savladaju, poput loših đaka, ponavljaju iz utakmice u utakmicu.

Sve su to bili porazi do dva poseda razlike i gledano sa strane delovalo bi da je u pitanju nedovoljno iskusna ekipa, nenavikla da igra pod pritiskom.

Sasvim suprotno od toga, Zvezda je ovog leta oformila ekipu prepunu prekaljenim evroligaškim igračima među kojima njih osmorica imaju više od 30 godina.

Nije mali broj onih sa višegodišnjim evroligaškim stažom, naprotiv. Branko Lazić, Luka Mitrović, Dejan Davidovac, Adam Hanga, Rokas Gedraitis, Džoel Bolomboj, Nemanja Nedović, Miloš Teodosić… igrači su sa više godina igranja u najjačoj ligi na Starom kontinentu.

Tačno je da je ekipa promenila lični opis tokom leta, međutim oformljen je tim krcat dokazanim evroligaškim igračima od kojih se očekivalo da znatno brže i lakše savladaju važna evroligaška gradiva na putu ka ostvarenju primarnog cilja – plasman u TOP 8.

Teško je objasniti razloge zbog kojih ekipa ne uspeva da napravi značajan iskorak.

Svaka od završnica odvijala se u različitim okolnostima, ali je svima zajednički imenitelj popuštanje pod pritiskom personifikovanom u krilatici „strah od pobede“.

Kao da određena konfuznost zavlada kada bi trebalo da do izražaja dođu individualne sposobnosti i uigranost ekipe.

Veoma su bitni i stečeni automatizmi, odnosno brzo prepoznavanje ko se i u kojim akcijama nalazi u najpovoljnijoj poziciji za egzekuciju.

Treneri neretko umeju da kažu da se u završnicama najbolje vidi koliko je jedna ekipa uigrana, odnosno na koji su način podeljene uloge u timu.

Ako trener na tajm-autu pozove akciju koja bi trebalo da se završi bek-dor dodavanjem po čeonoj liniji, a igrači to samovoljno preinače u šut sa distance iz teške pozicije onda bi to moglo da ima višestruko značenje – od toga da trener nema dovoljan autoritet, odnosno da ga igrači nisu najbolje razumeli, do toga da je akcija lako pročitana i da je improvizacija u deliću sekunde bila neophodna.

Ukoliko se to retko kada dešava, što je potpuno prihvatljivo, onda je stepen uigranosti na zavidnom nivou, međutim, kod Zvezde se stiče utisak da se mnogo više pažnje posvećuje individualnim rešenjima najiskusnijih pojedinaca nego li kolektivnim akcijama koje bi trebalo da posluže da se protivnik lakše nadumdri.

Takođe, oseća se i jedan vid nediscipline u lomnim trenucima mečeva. U Barseloni i Atini, u poslednjih dvadestek sekundi, Zvezda je dozvolila da joj sudije dosude dve tehničke greške zbog nepoštovanja propisa prilikom izvođenja auta od strane protivničke ekipe, ispod koša.

Tako nešto je nedopustivo, kao i eksperimentisanje sa pasovima, šutevima ili kretnjama bez lopte kada je svaki poen bitan, odnosno posed.

GODINE BEZ POZITIVNOG SKORA NA GOSTOVANJIMA

Crvena zvezda je praktično decenijski učesnik u Evroligi. Njeni navijači ne pamte sezonu koju su crveno-beli završili sa pozitivnim skorom na gostovanjima.

Prošle sezone Zvezda je imala skor 6-11, pretprošle razočaravajućih 4-13, kao i takmičarske 2020/21.

Bilo je i lošijih sezona, poput takmičarske 2017/18 u kojoj su crveno-beli ostvarili svega tri pobede na gostovanjima (3/12).

Godinu pre, prvoj u novom formatu, crveno-beli su imali najbolji skor 6/9 ali ni tada nisu bili blizu da sezonu završe makar sa identičnim brojem pobeda i poraza.