Da li se kasni sa izborom novog fudbalskog selektora Srbije

– Mislim da ima potencijal da vodi ovu selekciju, bio je sa nama prethodne dve godine, poznaje sve. Promenili smo i sistem igre, ali znamo način treninga, način razmišljanja i ja mu želim mnogo uspeha – poručio je posle remija sa Južnom Korejom (1:1) i pobede protiv Kine (2:0) kapiten Orlova Branislav Ivanović, u čemu ga je podržao dvostruki strelac u ovih 180 minuta Adem Ljajić.

Nije potrebno biti mnogo pametan da se zaključi da će novi selektor biti u vremenskom tesnacu. Posle dve provere na Dalekom istoku, imaće samo još jednu proveru u martu i tri testa tokom priprema, po završetku klupskih sezona.

– Mišljenja sam da se ne treba brzati sa izborom. Nije to hleb, pa da se uveče zamesi, a ujutro ispeče. Očekujem od odgovornih u Savezu da dva, ako treba i više puta mere, a jednom seku u ovom osetljivom i važnom izboru. Neće biti kasno ni posle žrebanja grupa, kada će biti jasnije šta se realno može u Rusiji. Ne sme biti napravljena greška, pogledajmo samo šta se desilo jednoj Italiji – ima svoj ugao gledanja Ilija Petković, koji je Srbiju i Crnu Goru odveo na SP u Nemačkoj 2006. godine.

Poslednji selektor „male Jugoslavije“ nije načisto da li šansu treba dati Krstajiću, ili nekome jačeg trenerskog imena i duže kilometraže u tom poslu.

– Svi smo nekada bili početnici i maštali o tome da nam jednog dana kruna trenerske karijere bude vođenje reprezentacije. Što se kaže, prvo pop pa Patrijarh, mada samo neki prođu taj put. Verujem da FSS zna šta radi i nadam se da će poverenje ukazati čoveku sa vizijom, jasnim metodama rada, ambicijama i autoritetom, koji razume aktuelnu materiju i dobro poznaje raspoložive igrače.

Selektor Jugoslavije i Srbije različitih uzrasnih kategorija, početkom 20. veka, u FSS dugo vremena glavni u procesu licenciranja trenera i čovek na čiju procenu i uticaj u bazi su se oslanjale mnoge vrhuške nacionalnog saveza Milovan Đorić smatra da bi trebalo požuriti sa promocijom novog selektora.

– Ne sme još dugo da se čeka, jer dopuštamo da cela Srbija „bira“ selektora, što dovodi do uključivanja u taj proces mnogih pozvanih i nepozvanih ljudi, njihovih pritisaka i nametanja raznih imena, kojima jeste ili nije mesto u ovoj priči. Bilo bi stvarno bezvezno i ružno da budemo jedini koji neće imati selektora u delegaciji na žrebu u Moskvi 1. decembra.

Čuveni Bata Đora tvrdi da zna pozadinu razlaza sa Muslinom i kraha priče sa Draganom Stojkovićem.

– Poštujem Muslina i tvrdim da je trebalo da nas vodi i na Mundijalu, ali na kraju je ispao tvrdoglav čovek. Umesto da ekipi polako priključuje perspektivne igrače, kao što je to na ovoj turneji uradio v. d. selektora, on je taj logičan predlog, prema rečima predsednika FSS Slaviše Kokeze, odlučno odbio. Sa sve rečenicom „Sergej Milinković-Savić ništa ne zna“, a onda dečko protiv Kine i Južne Koreje pokaže da je budućnost reprezentacije. Pričalo se posle toga sa Piksijem, ali mi je on sam priznao da nije mogao da sedi na dve stolice posle potpisivanja onako jakog ugovora sa svojim tako ambicioznim klubom u Kini. U međuvremenu se Krstajić nametnuo. Bilo je problemčića i na dve utakmice s njim na klupi, protiv Koreje su nam na primer golmani bili u prvom planu, ali je fudbal generalno bio ofanzivniji nego pre. Ni stari selektor ne bi imao mnogo vremena za pripremu ekipe tokom 15-ak dana između klupskih sezona i početka SP.

Dragoslav Stepanović, prekaljeni stručnjak sa trenerskim imenom sticanim u Bajeru, Ajntrahtu, Atletiku iz Bilbaoa, AEK-u, Gvanžuu, Lokomotivi… ima još zanimljiviji ugao gledanja na problematiku.

– Niko nema petlju da izađe pred javnost i kaže zbog čega je tačno prekinuto nešto što je funkcionisalo i što je moglo da se nadogradi uz normalnu priču, a ne uz pretnje. Najviše me pogađa to što su su reprezentativci „omutaveli“, oni koji su kukali na razne pre Muslina nisu našli za shodno da se oglase kada je oteran čovek koji nas je posle osam godina vratio na veliku scenu. Ne znam čime se to pri odlučivanju o razlazu sa Muslinom rukovodio predsednik FSS, čovek bez iskustva u vodećim fudbalskim organima… Sergej Milinković-Savić jeste igrač od 100 miliona evra, ali uvek sam smatrao da za reprezentaciju treba da igraju najbolji po proceni selektora. Čak i ako među njima ne bude onih koji briljiraju po klubovima. Ako to donosi rezultate.

Kome god da budu dodeljeni slatka dužnost ili vruć krompir vođenja Srbije na najvećem planetarnom takmičenju neće mu biti lako da izgura priču. Iz mnogo praktičnih razloga.

– Muslinov naslednik može ekspresno da se informiše o dosadašnjoj igri reprezentacije i performansama svakog pojedinca. Tu su video snimci, razgovori… Ono što ne može da sazna iz druge ili treće ruke jeste mentalno i psihičko stanje fudbalera, uz fizičku reparaciju osnovne zadatke svakog selektora. Da li je neko u padu zato što ne igra u klubu, ističe mu ugovor, ima bolesnu ženu kod kuće… Dakle, stvari koje su podložne stalnim promenama. Zbog toga nam je bio potreban kontinuitet. Zato je na Mundijal trebalo da odemo s čovekom koji je odradio ceo kvalifikacioni ciklus. I to uspešno, a to se u Srbiji vidim nedovoljno vrednuje i brzo zaboravlja – tvrdi Stepanović.

Radomir Antić: Mora se znati šta se hoće

– Pomno pratim situaciju u kompletnom našem fudbalu i imam stav o svemu. Reći ću samo da kada preuzimaš neku selekciju, ma kada i kako došao u tu poziciju, moraš biti svestan preuzete odgovornosti i znati šta je to što hoćeš. Ja sam poželeo da moja ekipa nikada ne bude inferiorna u odnosu na protivnike, ma koliko oni bili jaki, i uspeo sam to da sprovedem u delo. I kada smo gubili mečeve nismo bili u podređenom položaju. I takvi smo se kvalifikovali za Svetsko prvenstvo, pre toga vrativši navijače na utakmice državnog tima – kaže čovek koji je odveo Srbiju na Mundijal 2010, trenirao Real, vodio madridski Atletiko i šefovao u Barseloni.

Milan Jovanović: Ne gubiti vreme

– Žao mi je što smo uopšte došli u situaciju da pričamo na temu izbora selektora, što time narušavamo pozitivan ambijent oko reprezentacije, a najžalije što u duhu srpskog mentaliteta do krajnjih granica polarizujemo polemiku o nasledniku Slavoljuba Muslina, ne štiteći instituciju selektora. To što sam subjektivan kada je u pitanju Mladen Krstajić, ne znači da ne govorim istinu ako kažem da je kao neko ko je prošao sve u fudbalu, postigao velike stvari u njemu, bio u stručnom štabu tokom ovog mundijalskog ciklusa i do tančina upoznao igrače, sasvim dobar kandidat za selektora, bez obzira na trenersko neiskustvo. Mislim da bi njegov izbor bio amortizacija za razlaz sa Muslinom, a kao bivši reprezentativac i navijač tvrdim da ne treba gubiti vreme.