Da li Sergej preuzima ulogu „penzionisanog“ Tadića i čemu može Samardžić da se nada?

Kada je nedavno javnost obaveštena da će Dragan Stojković ostati selektor, uprkos novom blamantnom nastupu „Orlova“ na jednom velikom takmičenju, postalo je jasno da će Dušan Tadić završiti sa reprezentativnom karijerom u opremi Srbije.

Odnos doskorašnjeg kapitena i selektora narušen je u Nemačkoj do „tačke pucanja“ u meri da je svaka saradnja u budućnosti bila nemoguća.

Tadić je odmah posle poraza od Engleske (1:0) jasno stavio do znanja svima u stručnom štabu da ne namerava da bude rezerva u reprezentaciji, jer sebe smatra najboljim igračem u ekipi, dok je popularni Piksi upravo u toj ulozi video njegovu budućnost u državnom dresu.

S obzirom na to da je u 36. godini života, da mu je, objektivno napisano, igrački zenit prošao, i da je u Nemačkoj izgubio status nedodirljivog, Tadić je odlučio da se reprezentativno „penzioniše“ i time poštedi stručni štab budućeg, čini se, još većeg stresa prilikom sastavljanja ekipe za neko naredno takmičenje.

Ko je kriv za ovako tužan rastanak kapitena koji je za reprezentaciju igrao od 2012. godine profilišući se kao najbolji asistent od osamostaljivanja Srbije teško je proceniti.

Selektor je imao svo pravo da ga preseli na klupu, ali je prethodno trebalo da sa njim obavi temeljan razgovor i čuje drugu stranu u smislu razmišljanja u vezi sa ulogom i minutažom u ekipi.

Nema sumnje da će odlaskom Tadića ostati praznina i da će njegov smisao za pronicljiva dodavanja najviše nedostajati Aleksandru Mitroviću, međutim nekome drugome moglo bi da „svane“.

Gledano „iz prve“ njegovu ulogu glavnog pakera trebalo bi preuzme Sergej Milinković Savić koji je poprilično teško funkcionisao sa Tadićem u startnoj postavi reprezentacije.

Igrači sličnog profila i načina razmišljanja, bez izrazitih defanzivnih karakteristika, niti smisla za visok presing, kad god su igrali zajedno u startnoj postavi na velike muke stavljali su saigrače iz manevra koji su, neretko, morali da pokrivaju ogroman prostor.

Preuzimanjem Tadićeve uloge, Sergej bi mogao da postane najbolja verzija sebe, igrača koji je u dresu Lacija godinama slovio za jednog od najboljih asistenata u Seriji A.

Uostalom, u poslednjoj sezoni u Italiji, Sergej je bio drugi najbolji dodavač u kompletnom prvenstvu i iz igračke perspektive ostaje žal što je vrhunski, zamenio lukrativnim fudbalom u Al Hilalu.

Veću ulogu i konkretniju šansu trebalo bi da dobije i Lazar Samardžić kao igrač u manevru prefinjene tehnike, odličnog šuta sa distance i sjajnog izvođenja prekida.

U odnosu na Sergeja, fudbaler Udinezea može da igra i malo povučenije, ne kao „šestica“ ali kao „osmica „svakako i ako bi se utisak sticao na osnovu njegove poslednje sezone u Udinama moglo bi da se zaključi da je sposoban da igra u različitim formacijama, pa čak i kao drugi najistureniji u samom špicu napada.

Da li bi, pak, Sergej i Samardžić mogli zajedno da igraju veliko je pitanje na koje bi trebalo da odgovori selektor Stojković. Obrise novih kadrovskih rešenja mogli bismo da vidimo već 5. septembra, na startu Lige naicja kada će Srbija ugostiti reprezentaciju Španije, aktuelnog šampiona Evrope.