Dajte nam makar sat lufta

Ne i poznati, još aktivni, fudbalski trener Milorad Kosanović.

– Svakom normalnom čoveku smeta ovo, sada već, višenedeljno nekretanje. Nije zdravo toliko dugo biti u četiri zida. Ako smeta nama starijima mogu misliti kako ga mlađi ljudi teško podnose. Svi smo milion puta čuli lekare koliko je zdravo biti na vazduhu, u pokretu, na suncu… I najkraća i najsporija redovna šetnja je eliksir života i(li) lek, pogotovo za srčane bolesnike. Plašim se da će drastično redukovane aktivnosti imati posledice i po mentalno zdravlje ljudi… – kaže za Danas do skora šef stručnog štaba Radničkog iz Niša.

Nekadašnji strateg Crvene zvezde, Vojvodine, Olimpije, Novog Pazara, Borca, Radnika i Napretka tvrdi da nije usamljen u ovakvom tumačenju jedne od mera u borbi protiv korona virusa. Šta više, probao je da se sa svojim istomišljenicima izbori za malo labaviji tretman najvremešnijeg dela populacije.

– Moj prijatelj, dugogodišnji saradnik, majstor za kondicione treninge, pokretač prve škole skijanja na Kopaoniku, gde su se svojevremeno upoznali Đokovićevi roditelji Dijana i Srđan, nekada ugledni profesor na Fakultetu sporta i fizičkog obrazovanja… Duško Tomaš, još neki ozbiljni ljudi od struke i ja kao čovek sporta obratili smo se mejlom Vladi Srbije… Još pre Đilasa i njegove ekipe… Sa idejom, sugestijom, molbom, predlogom… da nam se ostavi malo prostora i vremena za kretanje van stanova i kuća. U prvom redu bivšim sportistima, ne zato što smo mi nešto bolji i zaslužujemo bolji status već zato što je nama fizička aktivnost potreba. Od malena. Nismo mi nikoga tu kritikovali, mada mi se lično čini da se pojedinim merama pokušavaju sakriti nečije greške u ovim teškim vremenima, samo smo objasnili zašto nam je potrebno makar sat vremena lufta dnevno. Ne da bismo pravili žurke nego samo da se „protegnemo“. Disciplinovano, onako kako su to sportisti naučeni i kako to država traži od svih nas.

Svojevremeno selektor mlade selekcije Srbije i Crne Gore i reprezentacije Malte, kao i pomenuti saborci čoveka s višegodišnjom uspešnom „kilometražom“ u klupskom fudbalu Kine, još čekaju odgovor Ane Brnabić, ili nekoga od saradnika predsednice najviše izvršne vlasti u zemlji.

– Ne znam da li je naše elektronsko pismo došlo na red za čitanje ni šta će nam odgovoriti, ako nam uopšte odgovore, ali smeta mi što ništa o štetnosti tolikog držanja ljudi u kućama nisu rekli naši najuticajniji predstavnici sportista, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić i predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković. Znam ih obojicu, dobri su ljudi, ali… Doći će ljudi u naše godine i razumeti o čemu pričam. I predsednik države će… On izgleda misli da je u 65 + kraj života, ali nije. Nikako nije.

Međutim, Kosanoviću i ljudi iznad magične starosne granice nemaju ništa od toga da se žale. Moraju da prihvate ograničenja ili kršenjem rizikuju kazne.

– Šta ću, podnosim kućni karantin kako mogu i moram. Obično je to red čitanja štampe, red rešavanja ukrštenih reči i gledanja jedne sjajne serije na Nova S, red polemike s mojom suprugom oko porekla, poente i posledica ove pandemije. Na osnovu onoga što ovde dobijamo od informacija i onoga čime u svetu barataju na ovu temu. Ona je sklona teorijama zavere, a ja je skrećem s tog pravca… Lepi su to razgovori. Dobronamerni i konstruktivni. I tako nekako mi prođe dan – zaključuje svoju izolacijsku priču 69-išnji Kosanović.