Dali smo lažnu nadu ljudima

 Mladi bugarski klub iz još manjeg Razgrada šije srpske večite rivale i po načinu rada, od uprave do svlačionice, a to nema veze samo sa dubinom kase. Svako ko stradanje naših velikana u mečevima s „tamo nekim“ Brazilcima iz „lude šume“ doživljava drugačije taj je slep pored očiju, pravi se lud, živi u prošlosti ili pati od kompleksa više vrednosti.

– Žao mi je što smo ljudima dali lažnu nadu – jednom rečenicom je trener crveno-belih Miodrag Božović opisao odnos snaga u 210 minuta borbe sa protivnikom koji im je dao šest golova u dve utakmice.

Kada se tome dodaju dva pogotka Valete u prošlom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona, još toliko Napretka i jedan manje Metalca u prvenstvenim duelima, lako se zaključuje da je defanziva nekadašnjeg vladara Evrope i sveta sigurna koliko i granica između Turske i Sirije.

– Da li je to previše golova za Zvezdu? Koju, ove ili one iz 1991. godine? Za prvu jeste, za drugu nije. Ovo više nije isti klub – rekao je crnogorski strateg istinu od koje većinski deo zvezdaške javnosti i dalje beži kao đavo od krsta.

Mada su mu ispunjene skoro sve kadrovske želje, a formiranje tima za ove kvalifikacije počele još polovinom prošlog prvenstva, Božović ističe kratak zajednički staž igrača kao jedan od ključnih minusa u odnosu na bilo kog rivala u Evropi, a ne samo brazilske starosedeoce u Ludogorecu.
– Nije bila Zvezda mnogo udaljena od Lige šampiona, ali bi za početak morala da počne bar jedne pripreme sa oformljenim timom, a ne da neko dođe deset dana pred početak kvalifikacija, neko dve nedelje, itd…

Fizička kondicija nije, međutim, striktno određena tajmingom formiranja ekipe. Uostalom, ni bugarski tim nije duže štelovao formu za dvomeč, koji pobedniku donosi veću zaradu i (najmanje) siguran prolaz u Ligu Evrope.

– Počeli smo pripreme pre četiri nedelje. Ne postoji taj koji može da dovede za to vreme ekipu na nivo fizičke pripreme koji je zahtevao ovaj meč, a čini mi se čini da su i oni tražili pomoć u par navrata i da nisu bili u najsjajnijem izdanju – objašnjava šef stručnog štaba crveno-belih, poznat (i) po svom otporu prema stalnom angažovanju kondicionih trenera na treninzima.

Zvezda je na mišiće izborila produžetke, pomislila da može da preleti rivalove vrline i svoje mane, ali joj je Vanderson s dva brza gola u nadoknadi vremena surovo skresao krila.

– Mučili smo se i pre toga, jedva smo došli do izjednačenja. Mislim da je presudilo to što su uigraniji od nas, dugo igraju zajedno, vrše kvalitetnu selekciju… – zaključio je priču o još jednoj Zvezdinoj raspršenoj iluziji njen trener, ostavši javnosti dužan objašnjenje o svom insistiranju na formaciji bez klasičnog napadača, ziheraškom pristupu čak i kada se morao juriti rezultat i upornom uskraćivanju minutaže pojedincima na sredini terena.

Priče o krivici isključenog Kange, tajmingu golova, greškama koje su im prethodile, promašenim šansama i sličnim detaljima sa jedne utakmice samo su nebitna kap u moru problemima u kojima Crvena zvezda i naš fudbal dugo plivaju. Bez obale na vidiku. A floskule o borbi za domaće trofeje, kao cilju svih ciljeva, predstavljaju tek jeftino premošćavanje aktuelne krize. Do novog kiksa u Evropi.