Damnjanović: Sramotno je što Evropsko prvenstvo nije prenošeno na RTS-u

Poslednje Evropsko prvenstvo za fudbalerke predstavljalo je jedan od najznačajnijih događaja u istoriji ovog sporta, jer je finale potonjih šampionki iz Engleske i Nemica pratilo 87.192 ljudi na tribinama „Vemblija“, što je najveća poseta jednoj utakmici u UEFA takmičenjima. Ženski fudbal bio je skoro dve sedmice u centru pažnje sportskih medija u svetu, ali građani Srbije nisu imali mogućnost da prate te utakmice.

Radio-televizija Srbije dugo je ignorisala dešavanja sa ovog takmičenja, ali je, ipak, emitovala direktan prenos finalne utakmice, verovatno i zbog zahteva pretplatnika. „Bolje išta nego ništa“, kaže Jovana Damnjanović, reprezentativka Srbije, pošto se Javnom servisu obraćala putem mejlova, Tvitera i Instagrama, sa molbom da se emituju TV prenosi.

– Prenose se sportovi koji nikoga ne zanimaju, a … Sramotno i tužno je da Evropsko prvenstvo nije prenošeno na Javnom servisu, pogotovo u godini u kojoj je ženski fudbal doživeo verovatno najveću ekspanziju u svojoj istoriji i u kojoj su tri najposećenije utakmice bile dueli ženskih ekipa – finale Evropskog prvenstva i dva meča Barselone. Uz to, ne može se reći da Srbija nema rezultate i da smo na margini… – kaže u razgovoru za Danas višegodišnja igračica slavnog Bajerna, bez ijednog dobijenog odgovora od RTS.

 Šta je na vas ostavilo najveći utisak sa EURO ?

– Pre svega organizacija takmičenja – Englezi su se potrudili da to bude na vrhunskom nivou. Videlo se da iza toga stoje godine rada i planiranja. Na ruku su im išli i rezultati njihove reprezentacije, pa su ulaznice za finale bile brzo rasprodate; čitala sam da su se plaćale neverovatne sume novca kod preprodavaca. Takođe, moglo se videti i da je igra na mnogo višem taktičkom nivou; utakmice su bile interesantne, sa mnogo više trčanja i manje taktičkih grešaka.

Mnogi tvrde da su mečevi bili interesantniji od onih koje su njihove kolege igrale u isto vreme u kvalifikacijama za evropska klupska takmičenja.

– Gledala sam prvu utakmicu kvalifikacija za Ligu šampiona, između Dinama iz Zagreba i makedonske Škendije, i bolele su me oči od viđenog. Koliko grešaka i taktičkih propusta je tu bilo… Sa druge strane, na utakmicama EURO i u grupnoj fazi je igra uglavnom bila na visokom nivou.

Prošle godine odigrano je prvenstvo za muškarce. Da li se može napraviti neko poređenje između muškog i ženskog reprezentativnog fudbala na Starom kontinentu?

– Ljudi konstantno porede muški i ženski fudbal, ali to je potpuno pogrešno. Muškarci su fizički jači, njihova igra je dinamičnija, brže trče, jače šutiraju loptu… Ali, što se tiče taktičkog i tehničkog dela igre tu nema velike razlike. Ženski fudbal je u odnosu na druge sportove dodatno u nezavidnom položaju, zato što je fudbal najpopularniji sport na svetu i ta tema je mnogo češća nego u drugim sportovima.

Muška Premijerliga je najkvalitetnije, najbogatije i najpopularnije nacionalno prvenstvo takmičenje na svetu, da li se posle titule Engleske može očekivati da i u u ženskoj konkurenciji preuzme primat?

– U Engleskoj se već godinama radi na popularizaciji ženskog fudbala, daje se značajan prostor u medijima, a svi veliki klubovi imaju i svoje ženske ekipe. Njima dosta pomaže i tradicija, kultura praćenja i ljubav prema fudbalu. Nisu krenuli od nule i postepeno su napredovali. Pre dve godine su igrali prijateljsku utakmicu sa Nemačkom, takođe na „Vembliju“, kojoj je prisustvovalo 70.000 gledalaca. Osvajanje Evropskog prvenstva, ogromno interesovanje navijača i medija je samo kruna dugogodišnjeg rada. Meni je sasvim logično da neko ko navija, recimo, za Liverpul, prati i mušku i žensku ekipu. Naišla sam negde na podatak da je za vreme finalne utakmice Evropskog prvenstva Arsenalov sajt imao neverovatan broj poseta i za dva sata kupljeno je 7.000 ulaznica za prvi meč njihovog ženskog tima u novom prvenstvu. Dobitak nije samo finansijski, mnogo je važnije to što je popularnost skočila.

Liga šampiona je najvažnije klupsko takmičenje na svetu, po popularnosti čak i ispred reprezentativnih. Osvojili ste je kao igračica Volfsburga; kako izgleda ženska LŠ iz vašeg ugla?

– Do pre godinu dana organizacija Lige šampiona nije bila na nivou imena tog takmičenja. Međutim, uvedena je grupna faza u kojoj igra najboljih 16 ekipa. Odmah se osetilo da je kvalitet na mnogo višem nivou i većina timova je nokaut fazu igrala na velikim stadionima. Zahvaljujući italijanskoj kompaniji, koja je jedan od sponzora, sve utakmice su prenošene besplatno na Jutjubu i takmičenje je doživelo naglu ekspanziju i povećanje popularnosti, jer su gledaoci širom sveta mogli da prate mečeve besplatno.

Igrate u Bajernu, koji je vrhunski klub i u ženskom fudbalu. Da li možete da uporedite plate koje dobijaju fudbalerke u odnosu na vaše kolege?

– Novac koji mi dobijamo je sitnica u poređenju sa našim kolegama, ali treba biti realan, na osnovu čega ja mogu da tražim platu od milion evra godišnje? Međutim, očigledan je veliki porast popularnosti, interesovanja medija i posećenost mečevima, pa bi bilo logično da će plate igračica, trenera i svih zaposlenih u ženskim klubovima vremenom rasti.

Reprezentativke SAD su tužile svoj Savez sa zahtevom da se izjednači novac koji dobijaju sa onim koji se daje njihovim muškim kolegama.

– Da, ali to se odnosi na reprezentacije, u pitanju su nagrade za nastup u nacionalnim timovima na velikim takmičenjima. Potpuno se slažem sa njihovim stavom. Fudbalski savezi taj novac dobijaju od FIFA i UEFA i mislim da bi makar igranje za reprezentaciju trebalo da budu plaćeno podjednako.

Kakva je situacija u ženskom klupskom fudbalu u Srbiji?

– Igračice u našim klubovima su jako mlade, jer kad dođu u zrelije godine odlaze u inostranstvo ili prekidaju karijeru. Niko ne želi da igra za kikiriki ili plaćen ručak, nego će se posvetiti školi ili će se zaposliti. Klubovi nemaju novca i igračice su prinuđene da nađu neki posao, a fudbal im postaje hobi. Samo devojke koje igraju u inostranstvu mogu da kažu da žive od fudbala. Ja nastupam u jednom od najvećih klubova u Evropi, ali ne verujem da mogu da zaradim dovoljno da se obezbedim za ceo život. Svaka od nas će, kada završi karijeru, morati da nađe neki „normalan posao“, od ponedeljka do petka.

Ukoliko u meču sa Portugalom (2. septembar) ostvari dobar rezultat, reprezentacija Srbije može kroz baraž do Mundijala. U kvalifikacijama ste pobedili čak i Nemačku, da li je to promenilo nešto u odnosu javnosti prema ženskom fudbalu u Srbiji?

– Osim početne euforije, koja je trajala 2-3 dana ne vidim da se bilo šta značajno promenilo. Ljudi kažu „treba ti uspeh da bi se nešto desilo“. Mi smo pobedili vicešampiona Evrope i opet ništa. Mislim da bi bilo lepo da publika jednom napuni stadion na kojem igramo. Do sada nas je gledao oko 2-3 hiljade ljudi, a očekujem da bi na meč sa Portugalom moglo da dođe i pet hiljada gledalaca. Mečeve kvalifikacija smo igrale u Staroj Pazovi i tamo može da dođe samo onaj ko ima auto, ali se pričalo da bi Fudbalski savez Srbije mogao da organizuje autobuse kojima bi se dovezli gledaoci iz Beograda do Pazove. Nadam se da hoće, jer imamo istorijsku šansu da se približimo Svetskom prvenstvu.

Kakve su šanse da se izbori rezultat potreban u duelu sa Portugalom?

– Imamo kvalitet da se nosimo sa najboljim reprezentacijama na svetu. Međutim, problem je naša balkanska glava, jer je pitanje da li će to biti dan kad nam se igra i kad ćemo da izginemo na terenu za svaku loptu ili ćemo da odigramo po sistemu „lako ćemo“. Imamo dva boda više od njih, imamo kvalitet i timski i individualno, većina igračica je sazrela… Uprkos tome što nam odgovara i nerešen rezultat, treba da idemo na pobedu i da obezbedimo drugo mesto u baražu, jer nam to automatski donosi finale plej-ofa.

Stiče se utisak da su fudbalerke veoma aktivne u borbi za prava manjina, a često koriste priliku da izraze i svoje političke stavove.

– To je malo nezahvalno pitanje. Generalno je fudbal uključen u sve vidove borbe za ljudska prava, borbu protiv rasizma, za jednakost među polovima. Nisu u pitanju samo fudbalerke u pitanju, već su i fudbaleri uključeni u takve akcije.